Казнама против грчког сценарија

Европска комисија представила је предлог санкција за земље чланице које не поштују буџетску дисциплину и чији огромни државни дугови могу да угрозе евро. Предлози укључују аутоматске новчане казне за земље чије финансије и привреда нису у складу са европским правилима.

Нове мере, које треба да спрече понављање грчког сценарија, ступиће на снагу 2011. године, ако их, у међувремену, одобре земље чланице и Европски парламент.

"Притисак којем смо изложени од почетка кризе потврђује изреку да нема бесплатног ручка. Нема ни бесплатног дефицита. Дуг мора бити плаћен, а новац који иде на отплату дуга не може ићи у здравство, школство или пензије", каже председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Када би се нова правила применила данас, Ирска би морала да плати око 300 милиона, а Шпанија чак милијарду и двеста милиона евра, с обзиром да казна износи 0,2 одсто бруто домаћег производа.

Овогодишњи дефицит државног буџета Ирске достићиће 32 одсто бруто домаћег производа, али је Даблин саопштио да ће испунити обавезе за свођење дефицита у оквиру захтева зоне евра.

Шпанија је постала талац колебања финансијског тржишта и опште слабости своје економије, али Еврозона, као и агенције за рејтинге, позитивно оцењују шпански пројекат реформе тржишта рада и пројекат шпанског буџета за 2011. који, између осталог, предвиђа увођење "плафона" за плате.

Према изјави европског комесара за финансије Оли Рена, санкције морају да буду примењене постепено, и да буду полуаутоматске, што значи да земље чланице могу да их блокирају само ако за то постоји квалификована већина у Савету министара.

Само Финска и Луксембург не крше правила

Поглед на економску мапу Европе није охрабрујући: од 15 земаља еврозоне у овом тренутку само две, Финска и Луксембург, не крше ниједно од заједничких финансијских правила, која кажу да буџетски дефицит не сме бити виши од три одсто, а да државни дуг не сме да пређе 60 одсто укупног друштвеног производа.

Ипак, министарка финансија Француске Кристин Лагард сматра да, иако је јачање финансијских правила, стављање дуга под контролу и систематски надзор европских економија одлична идеја, треба разговарати о томе на који начин ће се ове мере спроводити. Разговори о финансијским правилима неће бити лаки, док хиљаде радника на улицама европских градова одбија да се њима уручи рачун економске кризе.

Владе Ирске, Шпаније и Португалије успеће саме да изађу на крај са својим финансијским проблемима, не користећи европски стабилизациони фонд, оценио је председник зоне евра и премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер.

"По нашем мишљењу, услови за коришћење средстава тог европског фонда нису сазрели", рекао је Јункер.

Председник Европског антикризног фонда Клаус Реглинг, такође, сматра да неће бити потребе  за коришћење средстава европског фонда, с обзиром да су "све владе већ саопштиле о увођењу додатних антикризних мера".

Вредност Европског антикризног фонда, основаног после пролећне кризе у зони евра, износи 750 милијарди евра, од којих трећину осигурава Међународни монетарни фонд.