субота, 14.08.2010, 07:30 -> 07:54
štampajНемачко XL оживљавање
Економија еврозоне поново у плусу, захваљујући успону немачке привреде, која је од априла до јуна порасла за 2,2 одсто. Ово оживљавање није неко економско чудо, али јесте XL оживљавање које иде ка XXL, симболично објаснио немачки министар економије.
Добра вест за Европску унију је да је економија еврозоне у плусу. Европску економију највише је погурала Немачка, која има тромесечни раст каквог није било више од 20 година.
Од почетка априла до краја јуна немачка привреда порасла је за 2,2 одсто. Нико није очекивао тако добар резултат, па министру економије с лица не силази осмех.
"Показало се да владине мере за убрзање раста делују. Ово оживљавање није неко економско чудо, али јесте XL оживљавање које иде ка XXL", рекао је немачки министар економије Рајнер Брудерле.
Раније је немачка економија, највећа у Европи, била у паду готово пет одсто, што је био најлошији резултат од Другог светског рата. Замајац јој ове године даје јак извоз којем је погодовао слабији евро. Изненађујући је, међутим, допринос домаће потрошње расту бруто домаћег производа.
Немци, иначе обазриви када је у питању новац, у 2010. години су изгледа са уживањем отворили новчанике. Пораст тражње за немачким производима даје ветар у леђа и другим економијама, јер Немци уграђују и делове произведене у другим земљама, па су рецимо у немачким аутомобилима белгијске осовине.
"Бројке су изнад очекивања. Не треба, међутим, да избегавамо да спроводимо реформе неопходне да се опоравак учврсти током наредних месеци и година, јер би се у супротном могли суочити са стагнацијом", каже портпарол Европске комисије Амадеу Алтафај Тардио.
На југу Европе суморнија слика. Очекивало се да Грчка буде у рецесији, али ипак не да је бруто домаћи производ у паду читавих 1,5 одсто. На то су утицале мере штедње на које је влада била приморана да би добила позајмицу од ММФ-а и Европске уније.
Због мањих плата у јавном сектору и пензија, већих пореза и рекордне незапослености, Грци не само да штрајкују, него и далеко мање троше, а мања домаћа тражња значи и пад бруто домаћег производа. Што је најгоре, стручњаци прогнозирају да ће тако бити и даље.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар