Шанса за железнице региона

Железнички Коридор 10, који делом пролази кроз републике некадашње Југославије, није довољно искоришћен. Пруга је застарела, а кашњење возова уобичајено.

Уколико заједничко предузеће српске, хрватске и словеначке железнице, почне да ради до краја године, како је најављено, требало би да роба из Љубљане у Истанбул стигне за највише 40, уместо и 70 сати, колико сада путује.

То би повећало конкурентност Коридора 10, а свака од железница годишње би зарађивала 50 милиона евра.

У XXI веку, возови у Србији крећу се спорије него у XIX. Године 1884, када је линија успостављена, воз од Београда до Ниша путовао је пет и по сати, брзином од 45,5 километара на сат.

Данас возови на тој релацији иду брзином од 44 километра и раздаљину прелазе за 6 сати.

Превоз робе још је спорији. Локомотиве су старе и по 20 година, а вагони и више. Да бисмо добили модерну двоколосечну пругу, на којој би брзине биле знатно веће, потребно је четири и по милијарде евра. Циљ формирања новог предузећа јесте да се проток робе убрза.

"Нормално је да је за робни саобраћај од важности квалитет инфраструктуре, али морам да кажем да то није у толикој мери колико је потребно за путнички саобраћај", рекао је директор Дирекције за превоз Железнице Србије Драган Грујић.

Грујић је рекао да се нада да ће заједничко предузеће успети да до бољих ефеката дође не чекајући на модернизацију која је, свакако, потребна, али за коју ће требати, ипак, неки период.

Хрвати са сличним мукама

Иако на Коридору 10 имају бољу инфраструктуру од Србије, ни комшије Хрвати, не могу се похвалити довољном искоришћеношћу железнице.

Просечна брзина којом се крећу теретне композиције је 39, док путнички возови иду 70 километара на сат. У ново предузеће уносе 6.000 вагона и 350 локомотива старих по 30 година.

"Железничком сарадњом остварујемо конкурентност у односу на друге облике превоза, развијамо промет и превоз железницом, постижемо финансијске ефекте, остварујемо задовољство корисника и утичемо на развој господарства држава које су увезане у овај део приче", навео је председник Управе Хрватске железнице-Холдинга Зоран Поповац.

Словенија планира да, у наредних пет година, у модернизацију железнице уложи до осам милијарди евра. Локомотиве и вагони стари су и четири деценије, а крећу се брзином око 35 километара на сат. Границе успостављене распадом СФРЈ додатно су продужиле време путовања.

"Све три фирме уносе јасну одлуку да прво направимо све што је у рукама железница, оптимизирамо наше производне процесе, јер сваки изгубљени сат, смањује конкурентност, мање смо занимљиви за тржиште, за купца", истакао је директор Товарног промета у Словеначким железницама Роберт Вуга.

Вуга је истакао да се дешава да воз дође на границу у 1 час после поноћи, а до 6 часова не може се обавити нека процедура, а то значи кашњење воза од пет сати, што је катастрофа.

Кашњење једног вагона кошта 25 евра дневно, а композиције имају најмање по 20 вагона. Уколико се процедуре заиста скрате, како је планирано, осим што ће железнице уштедити, Коридор 10 постаће привлачан за многе који сада користе алтернтивне правце.

Примера ради, Коридором 4, који иде кроз Мађарску, годишње прође 7.000 композиција, док Коридором 10 иде свега 700 возова.