Када новчаник почне да жуља

Највећу просечну плату у Србији имају грађани Лазаревца са 51.185 динара, што је знатно више од просечне српске плате од 34.000. Грађани Владичиног Хана зарађују најмање, само 16.616 динара.

Становници Лазаревца који раде у руднику "Колубара", где ради скоро сваки седми житељ те београдске општине, имају велике плате, али то има и другу страну.

Председник Општине Лазаревац Бранко Борић рекао је да су делови те општине проглашени за "црне тачке" у држави.

"Људи који раде у "Колубари", живе ту, имају плате, али живе у неподношљивим еколошким условима", рекао је Борић.

Иако статистика каже да је просечна плата у Лазаревцу више од 51.000 динара, грађани тврде да деле судбину радника широм Србије. Лазаревчани кажу да са тим примањима не могу да живе као што су некада живели, јер евро расте, а 80 одсто грађана је под кредитима.

Грађани кажу да је довољно да породица има два школарца и да је то превелики трошак, не рачунајући дажбине држави, порезе, струју, воду, гориво, па тако, за пристојан живот не остаје ништа. Према њиховим речима, то што је плата виша не значи много, јер у њиховом граду "не вози се више 'мерцедеса', него у неком другом граду".

Незадовољни и угоститељи

Да су примања Лазаревчана доста изнад републичког просека не осећају овдашњи трговци и угоститељи.

"Четрдесет до педесет одсто су цене ниже у Лазаревцу него у Београду. Што се нашег објекта тиче, у последње време све се мање троши на храну, углавном су то пића", каже угоститељ Зоран Арсеновић.

Менаџер продаје Нина Колачарић каже да људи дају новац само за намирнице и неопходну козметику.

На пијаци исте муке. Продавци кажу да је, пре неколико година, пијаца била преплављена муштеријама, а да је сада празна. Они кажу и да је много више "шетача" него купаца.

Лазаревчани, са платом изнад просека, не могу да кажу да су задовољни, а становници Владичиног Хана, са платом далеко испод просека, кажу да једва састављају крај са крајем.

Замрла производња

У Владичином Хану жале се да је привреда готово угашена, па да од 10 фабрика које су радиле у три смене, данас не ради ниједна.  Иако су предузећа у Владичином Хану приватизована, синдикати тврде да запосленима приватизација није донела боље услове живота.

"Ако радник одлази на посао, не уплаћује се зарада и доприноси, тако да то и није радни однос", рекао је Драгољуб Николић из Самосталног синдиката.

На виши стандард могу да рачунају тек када се покрене производња, која је овде замрла.

"Очекујемо помоћ не само страних инвеститора и Владе, очекујемо помоћ и самих себе, јер знате да би нешто покренули и амбијент у месту мора бити добар. Е, за тај амбијент смо ми задужени", рекао је заменик председника Општине Владичин Хан Зоран Стојановић.

Док се не створе услови који ће омогућити запошљавање, у Владичином Хану страхују да би и они који сада раде могли да остану без посла.

Подаци Националне службе за запошљавање кажу да је, тренутно, сваки пети становник те општине незапослен. На посао се у просеку чека две године, док је четиристо особа на бироу дуже од десет година.