Читај ми!

Какав је здравствени картон српских малих и средњих предузећа

Пословање малих и средњих предузећа у 2023. обележиле су мање инвестиције као одговор на актуелну кризу и неизвесност, благо незадовољство пословним окружењем, посебно пореским оптерећењима. Охрабрује да су очекивања предузећа из тог сектора, у погледу пословне ситуације и прихода за ову годину, махом позитивна. То показује управо покренут "МСП Компас" који је, можда до сада, најсвеобухватнији приказ стања тог дела наше привреде. Анализирани су финансијски извештаји више од 40.000 компанија и анкетирано преко 4.000 фирми.

Неретко се може чути да су мала и средња предузећа покретач развоја привреде сваке земље. А какав је здравствени картон српских малих и средњих предузећа на основу 75 показатеља?

"Она чине 99 одсто свих компанија, чине 60 одсто нашег укупног економског обрта, преко 50 одсто извоза али њихови проблеми су скоро 100 одсто проблеми привреде, јер када мале и средње компаније не функционишу, тешко је очекивати да ће велике и мултинационалне компаније дугорочно бити одрживе", рекао је Михаило Весовић из ПКС.

Мала и средња предузећа такође су осетила последице стагнације тражње. Приходи су смањени за нешто више од 9 одсто, а профит је мањи за 11 одсто.

Добра вест је да фирме ипак нису изгубиле старе купце, али чак 81 одсто није освојило нове купце и тржишта. Тако је број малих и средњих предузећа који извозе остао непромењен као и приход од извоза - 19 одсто укупних прихода.

"Када си из Србије, ти мораш да имаш пет посто бољи производ, али пет одсто нижу цену. Верујем да је у условима кризе када дође и до неке стиске, та цена некада и у већој мери нижа од 5 одсто", каже Немања Шормаз, директор Центра за високе економске студије Цевес.

Иако се увек истицало да малим предузећима треба омогућити лакши приступ финансијским изворима, платформа "Компас" то демантује.

"Екстерно финансирање није препрека, зато што су предузећа већином ликвидна и солвента и до екстерних извора финансирања не долази се тешко", каже Павле Медић, заменик главног економисте Цевес-а 

За чак 53 одсто мале привреде не треба екстерно финансирање. Међу њима су, међутим, и они који не планирају нове инвестиције.

 "Сви смо овде заинтересовани да боље разумемо њихов учинак и потребе, и данас смо још корак ближе информацијама потребним за убрзање њиховог раста“, каже Брук Ајшам, директорка USAID-а у Србији.

Добра вест је и да су и у сектору мале привреде знатно скочиле зараде, што је последица мањка радне снаге на тржишту, раста минималне зараде и снажног раста плата у јавном сектору, али то не прати и раст продуктивности која је већа за свега 6 одсто. Евидентан је и заостатак у дигитализацији. Систем за планирање пословних ресурса користи тек свака пета компанија, док свега око 15 одсто планира зелену трансформацију.

субота, 15. јун 2024.
24° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије