Грчка и Румунија под надзором ММФ-а

Мисија Међународног монетарног фонда борави у Румунији и Грчкој, како би испитала буџетску и монетарну политику тих земаља и одлучила о даљој финансијској помоћи. Од власти у Атини и Букурешту очекује се да наставе да спроводе строге мере штедње, посебно у јавном сектору.

Румунија је у дубокој рецесији, а њена економија ће, према прогнози Европске банке за обнову и развој, до краја године ослабити најмање један одсто.

Из пакета финансијске помоћи ММФ-а, Светске банке и Европске уније од 20 милијарди евра, Букурешт је до сада добио око 13 милијарди. Услов за помоћ било је увођење драстичних мера штедње, па су тако све плате у јавном сектору смањене 25 одсто.

"Испитаћемо да ли је влада остварила постављени циљ када је реч о смањењу буџетског мањка. Од почетка примене стендбај аранжмана са Румунијом, постигнут је значајан напредак, али реформа пензионог система мора да буде динамичнија", каже Џефри Френкс, шеф мисије ММФ-а.

Под специјалном лупом су и грчке финансије. Тим инспектора Европске комисије, ММФ-а и Европске централне банке борави у Атини, да би испитао грчке мере штедње, у циљу добијања међународне помоћи од 110 милијарди евра.

ММФ ћем, са посебном пажњом, размотрити уштеде у јавном сектору, јер сматра да има још простора за резање трошкова, посебно у државним болницама, социјалном и пензионом фонду. Трачак оптимизма Грцима је унео прошлонедељни тест издржљивости банака, на коме само једна грчка банка, "АТЕ банк", коју контролише држава, није прошла проверу.

"Од јутрос бележимо скок на берзама од 0,5 одсто. То је позитивна реакција на резултат стрес теста банака, али, да будем искрен, то се и очекивало", каже аналитичар Николас Скуријас.

Провера финансијског здравља 91 европске банке, од којих само седам није прошло стрес тест, позитивно је утицала и на акције банака на европским берзама. Иако неки стручњаци сматрају да тест није био довољно строг, банкари лакше дишу, јер ће од кредитора моћи да повуку 25 милијарди евра свежег капитала.