Банка за развој земље

Државна развојна банка, која би по повољнијим условима кредитирала изградњу великих инфаструктурних објеката, производњу за извоз, еколошке и комуналне пројекте, могла би да буде основана до половине наредне године.

Коначна одлука о томе знаће се крајем ове године, када се заврши студија изводљивости коју Влада Србије ради у сарадњи са немачком развојном банком КФВ, кажу у Министарству финансија.

Високе камате, строги услови обезбеђења, дуго чекање да се одобри кредит, кратак рок за враћање позајмице - то су проблеми с којима се суочавају сви привредници који би да обнове старе или изграде нове погоне.

"Ми смо упућени сада на комерцијалне банке, пословне банке и фонд за развој, али би то радо радили са развоном банком јер сматрамо да ће тако већа и повољнија средства бити усмерена на развој пре свега неразвијених подручја", рекао је Срба Манасијевић из "Симпа".

Државна развојна банка у почетку би требало да се бави само кредитирањем великих инфраструктурних пројеката који су неисплативи или превелики за комерцијалне банке. Касније би давала позајмице и гаранције извозницима, кажу стручњаци. Истичу да је важно да држава донесе добар закон и обезбеди довољан оснивачки капитал.

"Приход од продаје Телекома би био иницијално довољни оснивачки капитал за такву банку. Наравно, тај новац би онда требало искључиво усмерити на инфраструктуру, пажљиво их тестирати. Ту има пуно проблема. Мислим да би развојна банка значајно унапредила употребу државног новца", каже Бошко Живковић са Економског факултета.

Преко развојене банке ишао би сав новац који добијамо од међународних финансијских институција, а који сада иде преко разних фондова и, како кажу стручњаци, најчешће се не зна тачно како се троши.

Шта ће се десити са бројним агенцијама и фондовима попут Сиепе, Фонда за развој, агенције за осигурање и финансирање извоза, за развој малих и средњих предузећа, за равномерни регионални развој, знаће се крајем године.

"Са сигурношћу могу да кажем да Српска банка неће бити развојна. То ће бити потпуно нова институција, а какав ће бити статус агенција видеће се на основу студије изводљивости", рекао је Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија.

Развојну банку имају готово све земље у окружењу. У Хрватској послује 18 година и до сада је одобрила 26.000 кредита вредних 6,7 милијарди евра.

У време економске кризе даје и кредите за побољшање ликвидности предузећа и за обртна средства, уз камату која је два до три пута нижа него у пословним банкама.