Новцем из дијаспоре до буџетске сигурности

Представници Министарства за дијспору Србије, Привредне коморе, банака и организације "Дијаспора Груп" рекли су да се годишњи прилив средстава из дијаспоре процењује на око пет милијарди долара.

Међутим, највећи проценат тих средстава не креће се формалним токовима, нити је усмерен у инвестиције.

Самостални саветник Министарства дијаспоре Звонко Шошовић рекао је да су наши грађани у расејању, током 2008. године, сваког месеца слали око 425 милиона долара, што је довољан мотив да Влада Србије и Народна банка нађу начин да се та средства уврсте у формалне токове, повећају и постану извор финансијске сигурности земље.

Анализе Светске банке показују да је од 2000. године изражено годишње повећање количине средстава која се из дијаспоре упућују у Србију, те да су 2000. она износила 1,132 милијарде, а прошле године 5,1 милијарду долара.

Увођењем тог новца у формалне токове, што се може постићи сарадњом државе и пословних банака, утиче се на стварање буџетске сигурности, сматра Шошовић.

Повећање обима средстава може се постићи јефтинијом услугом трансфера новца, али и промоцији инвестиционих могућности у самој дијаспори, додао је Шошовић.

Подизањe свести о потенцијалу дијаспоре   

Нема прецизних података о средствима која се из расејања упућују у Србију, и још увек се говори о проценама, а разлог за то су најчешће неформални токови тог новца, рекао је помоћник Министра дијаспоре за економска питања Ђорђо Прстојевић.

Mинистарство ради на подизању свести о потенцијалу дијаспоре у улагањe у домаћу привреду, отварању нових фирми и радних места.

Као посебно значајне, оценио је оснивање инфорамтивних центара који људима ван матице омогућавају да дођу до неопходних информација о потенцијалу за улагање.

Потпредседник Привредне коморе Србије Михајло Весовић истакао је да је управо преко тих центара, основаних у сарадњи са министарством, јер они координирају рад и омогућавају контакт на локалном нивоу, правилно усмеравају инвеститоре из иностранства са локалним властима.

Дијаспору не посматрамо само као носиоца новца, већ и као извор идеја, знања и пословних веза у свету, због чега је и формиран Пословни савет у чијем раду, осим 30 привредника из исто толико земаља учествују представници државе и банака, рекао је Весовић.

Представници Комерцијалне банке и Агробанке истакли су значај сарадње са дијаспором и представили нове програме трансфера новца који олакшавају и у легалне токове уводе пренос новца у Србију.