Убедити банке да дају више кредита

Банкарски сектор у Србији има довољно средстава, али главни изазов је како убедити банке да одобравају више кредита, оценио је гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић.

Гувернер је навео да су цене кредита, због ризика, непромењене и поред смањења референтне каматне стопе и истакао да на средњи и дужи рок обим и цена кредита остају значајан проблем.

Јелашић је на округлом столу у НБС рекао да мере Владе Србије чине кредите јефтинијим и доступнијим и банке на тај начин повећавају своје кредитне портфеље, али је то повећање ипак мање него што се користе државне субвенције.

"Држава може да путем субвенција обезбеди јефтиније кредите, али њих треба да одобре банке, и то ће у наредним месецима бити највећи знак питања", рекао је гувернер.

Јелашић је подсетио да је од септембра прошле до јануара ове године забележен пад одобрених кредита привреди, а тек у априлу њихов ниво достигао је ниво из септембра 2008. године, док кредити физичким лицима стагнирају већ скоро годину дана, и поред релаксације прописа НБС.

Гувернер је напоменуо и да су се од почетка прошле до априла ове године банке у иностранству задужиле са 181 милиона евра, док су предузећа од септембра 2008. драстично смањиле задуживање у иностранству, што је у овој години прешло у раздуживање.

Према Јелашићевим речима, НБС је спремна да обезбеди и додатну ликвидност банкарског сектора путем "своп" трансакција, емитовања хартија од вредности, а као крајње решење постоји и могућност смањења обавезне резерве.

Скуп новац из иностранства 

Представници банака сложили су се да је ситуација у банкарском сектору у Србији захваљујући мерама НБС далеко боља него у другим земљама региона, али се то још није пренело на цену средстава из иностранства, због чега се каматне стопе на кредите и даље не смањују.

Председник Извршног одбора "Ерсте банке" Славко Царић предложио је промену регулативе у вези са блокадом рачуна предузећа истакавши да би било добро да онај ко први блокира рачун нема приоритет наплате у односу на друге повериоце, тако да "нико не би трчао" да буде први и неком предузећу блокира рачун.

Члан Извршног одбора "Алфа банке" Небојша Ђорђевић оценио је да би НБС требало да успостави механизам за "апсорбовање" вишка ликвидности из банака, тако што би био формиран одређени "пул средстава" преко којег би се преливала средства из банака са вишком ликвидности у банке којима ликвидност недостаје.

Представници банака сложили су се да је један од најбитнијих услова за њихово неометано пословање одржавање стабилног курса и предложили формирање одређеног тела, које би окупило банке повериоце предузећа која су велики дужници, па би њиховим договором било спречен беспотребан улазак тих предузећа у стечај.