Удовички: НБС морала раније да реагује у случају Алта банке, за ширу финансијску кризу би неко требало озбиљно да се потруди
Након парламентарних избора, НБС је морала да појача надзор због могућности одлива капитала, каже бивша гувернерка Кори Удовички и истиче да су кључна питања како је Алта банка дошла у ситуцију да тако лоше послује и зашто надлежни нису одмах реаговали. Указује на неразјашњено порекло капитала банке, али и, како тврди, централизовано одлучивање и атмосферу страха у НБС. Наглашава да је банкарски систем стабилан. Да би се изазвала шира финансијска криза, неко би морао озбиљно да се потруди око тога, истиче Удовички.
Некадашња гувернерка Народне банке Србије Кори Удовички је, поводом одузимања дозволе за рад Алта банци, поручила да грађани немају разлога за забринутост када је реч о стабилности ширег финансијског система.
Подсећа да су током фискалне консолидације и сарадње са ММФ-ом од 2014. до 2016. године успостављени механизми који су помогли да се избегне финансијска криза, као и да су Народна банка Србије и Министарство финансија задржали инструменте за очување стабилности.
"Сада би некакво кризно дешавање морао неко да се труди да направи у ширем смислу, а полуге интервенције и од стране Народне банке и од стране Министарства финансија су у рукама које су ово водиле већ више од деценије“, рекла је Удовички гостујући у Дневнику РТС-а.
"Пословање банке прати сваки сектор НБС"
Говорећи о одузимању дозволе Алта банци, Удовички издваја два питања – како је банка дошла у ситуацију да тако лоше послује и зашто надлежни нису раније предузели мере којима би се спречио одлив новца.
Сматра да је у претходних недељу дана изгубљена прилика да се заустави пребацивање средстава на рачуне повезаних лица или у иностранство.
"Није Народна банка поштанско сандуче. Она је једна огромна институција у којој сваки сектор - то су три од ова четири сектора која воде чланови Извршног одбора, односно вицегувернери - свакога дана гледа неки део пословања те банке“, истакла је Удовички.
Неразјашњено порекло капитала
Удовички наводи да је Алта банка у јуну пријавила адекватност капитала од 17,92 одсто, али да је кључно питање порекло и квалитет тог капитала. Указује и на последњу докапитализацију банке, за коју тврди да порекло уложених средстава није било познато, уз напомену да нема све податке на основу којих би могла да утврди евентуалне пропусте надзора.
"Проблем је у томе одакле је тај капитал дошао и каквог је он био квалитета. И ту је требало да сам сектор надзора над банкама, пословањем финансијског сектора, то утврди“, рекла је Удовички.
Указује и на поступање Европске централне банке (ЕЦБ) у вези са учешћем Алта пеј система у Адико банци. Према њеним речима, ЕЦБ је суспендовала гласачка права повезана са тим учешћем због нејасноћа у погледу власништва и порекла капитала.
"Европска централна банка је заправо зауставила права гласања Алта банке, Алта пеј система, то је власник, ја мислим, сада нисам запамтила све односе, али зауставила је право гласања Алта банке, или власника Алта банке, у систему Адико, где су они купили учешће“, навела је Удовички.
Како је објаснила, разлог за такву одлуку биле су недоумице о томе ко заправо има право гласа у власничкој структури.
"Нама није јасно ко то овде гласа“, пренела је Удовички образложење Европске централне банке.
Каже да су на ризике повезане са Алта банком указивали и представници Центра за високе економске студије у којем она ради, током септембарске посете представника Европске комисије.
Да ли је Народна банка могла раније да реагује
Удовички оцењује да је НБС у највећем делу банкарског система обављала свој посао, али да случај Алта банке показује озбиљне проблеме. Посебно указује на питање пребацивања новца из трезора Министарства финансија у приватну банку и на потребу да се утврди ко је то дозволио.
Истиче да је случај Алта банке појединачан, иако не једини, и да се Народна банка Србије није тако односила према целом систему.
"Опет се враћам на то: систем је безбедан“, нагласила је Удовички.
Удовички сматра да је НБС, нарочито након парламентарних избора, морала да појача надзор због могућности одлива капитала.
Према њеним речима, уколико су тачни наводи које је у јавност изнео адвокат Иван Нинић о пребацивању средстава на рачун у Северној Македонији, НБС је могла да ограничи међународни платни промет банке, без прекида њеног пословања у земљи.
"То је једна одлука Народне банке која постоји још од 2007. године. Нико о томе није морао да чује, није морало да се направи паника. Банка би могла да настави да послује у земљи, а да они имају појачани надзор“, објаснила је Удовички.
Одговорност вицегувернера и начин одлучивања
Коментаришући информацију да су четири вицегувернера упозорила на неправилности и позвала тужилаштво да реагује, Удовички поставља питање зашто проблеми нису раније уочени и заустављени.
Као могуће објашњење наводи изразиту централизацију одлучивања у Народној банци и атмосферу страха, о којој, како каже, има сазнања из ранијих покушаја сарадње са том институцијом.
"Ја морам да кажем да се мени чини, или је то цинична наивност, да ће они сада да скину са себе одговорност, а свако од њих је морао да види део система“, оценила је Удовички.
То указује и на чињеницу да је, тврди Удовички, одлучивање у НБС централизовано и да "тамо влада страх".
Шта ће бити са депозитима грађана и пословањем ЕПС-а
Говорећи о последицама по штедише, Удовички наводи да ће Агенција за осигурање депозита исплаћивати осигуране депозите до 50.000 евра, али упозорава да тај поступак може да потраје.
Истиче и да депозити јавних предузећа нису били осигурани, због чега је важно да надлежни обезбеде континуитет њиховог финансијског пословања.
"Ја мислим да ниједно министарство финансија, па ни у прелазној влади, неће дозволити да сад дође до озбиљних поремећаја рада једног ЕПС-а, коме су плаћања само додељена овој Алта банци“, рекла је Удовички.
Према њеној оцени, да би проблеми у платном промету угрозили снабдевање електричном енергијом и стабилност електроенергетског система, било би неопходно намерно ометање рада више делова система током прелазног периода до формирања нове владе.
Сматра да надлежне институције морају да преузму одговорност за стабилност финансијског пословања Електропривреде Србије, али не очекује да би проблеми Алта банке сами по себи могли да угрозе снабдевање електричном енергијом.