Зашто пада популарност кредитних картица док кредити расту

Готовински и потрошачки кредити у Србији бележе снажан раст и све су доминантнији у структури задуживања грађана. Према подацима Удружење банака Србије, у априлу је забележен највећи месечни раст потрошачких кредита, а кеш кредити су од почетка године премашили билион динара или осам и по милијарди евра. Истовремено, кредитне картице губе на популарности.

Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић рекао је у Јутарњем програму РТС-а да се ту говори о краткорочним и средњорочним кредитима.

"Евидентно је да је дошло до пораста и то говори да је становништво под извесним финансијским притиском да своје финансије допуни неким додатним средствима", навео је Мусабеговић.

Коментаришући раст броја стамбених кредита од 19,1 одсто у односу на прошлу годину, оценио је да је то значајан показатељ да грађевинарство и станоградња и даље напредују.

"Оно што је важно рећи, то је да доста утицаја имају и кредити за младе. Први кредит до сто хиљада са повољним каматама", рекао је Мусабеговић.

То показује, наводи, да је тражња и даље већа од понуде станова, и да се и даље бележи раст цена квадрата, иако нешто умеренији.

"Тако да још увек је тај тренд раста цене квадрата, нажалост, или барем неко смиривање, али углавном мали раст цена становања", навео је Мусабеговић.

Пада популарност кредитних картица

Говорећи о паду популарности кредитних картица, чији је број корисника за годину дана смањен за 5,5 одсто, а вредност задужења за 2,3 процента, Мусабеговић оцењује да резултате полако даје финансијска едукација становништва.

"Јер ако упоредите трошкове које имате са картицом и оне које можете имати када узмете кеш кредит, логичније је да нећете улазити у дозвољени минус, не дај Боже недозвољени минус, где су камате катастрофа и много је скупље, и провизије и све остало, него овде где узимате неки кредит и користите га. Тако да картице полако губе, не још увек, оне су и даље важан инструмент плаћања, али полако губе због нових производа који се појављују на тржишту, као што су ови кеш кредити, јер практично ви не морате ни да одете у банку", објаснио је Мусабеговић.

Грађани Србије вишеструко мање задужени у поређењу са регионом и ЕУ

Што се тиче задужености грађана Србије у односу на Европу, каже да постоје различити подаци по глави становника, али да је реална процена између две и две и по хиљаде евра.

"То је далеко ниже него у развијеним европским земљама и у околним земљама. У Хрватској је то пет пута више. Земље као што су Немачка и Француска иду до 10, 15, 20 хиљада евра по становнику, тако да Србија има потенцијал у смислу новог задуживања, али је важно да се зна како ће ићи плате, како ће ићи инфлација, у ком правцу ће се све развијати", навео је Мусабеговић.

Ипак, упозорава да грађани морају бити опрезни приликом задуживања.

"Треба гледати да оно што је рата за било коју врсту кредита не прелази 20, максимално 30 одсто вашег месечног прихода. Све преко тога довући ће вас у неко финансијско ропство", поручио је Мусабеговић.