Велики скок цене пластике – залихе сировина кључне за стабилно одржавање цене и тржишта

Oд почетка рата на Блиском истоку цена пластике у Србији порасла је и до 50 одсто, и то за само две, три недеље. Разлог је једноставан – основне сировине за производњу пластике, полимери, добијају се из нафте. Како цена "црног злата" расте, тако расту и трошкови производње.

Секретар Удружења за хемијску индустрију Привредне коморе Србије Драган Стевановић рекао је у Јутарњем програму да је пластика тренутно највише поскупела и да су поскупеле све сировине које зависе од сирове нафте, попут минералног ђубрива, сировина за пластику и тако даље.

"Снажна производња у Србији"

Истиче да је Србија снажна у индустрији пластике, са око 2.500 компанија и значајним извозом, пре свега на тржиште Европске уније.

"Ми имамо произвођаче сировина. ХИП-Петрохемија има капацитет од 600.000 тона годишње, преко тога увозимо само 150.000 тона. Хипол Оџаци производе полипропилен, негде око 35.000 тона, увозимо преко тога око 100.000 тона. И полистирен, то је трећа важна сировина, увозимо око 50.000 тона", објаснио је Стевановић.

Како наводи, Србија није директно погођена ратом у Заливу, зато што одатле увозимо мало сировине.

"Из Ирана смо прошле године свих ових сировина увезли отприлике 8,4 одсто и из Саудијске Арабије 8,2 процента. Али индиректно, они су велики снабдевачи Азије, Пакистана, Индије, Јапана. Много је већи пораст сировина, тренутно је око 110 одсто, очекује се и око 150 посто. Значи, нешто што је коштало 850 евра по тони на почетку рата, сада је 2.100 евра по тони, а у току наредне недеље очекујемо око 2.500 евра по тони", напомиње Стевановић.

"Снабдевање постоји, али цену диктира тржиште"

Говорећи о снабдевању, Стевановић наводи да сировина има, али да су цена и транспорт кључни проблем.

"Што се тиче самог снабдевања, сировина има, само је питање цене. Ми тренутно имамо добру конекцију са Кином. Цена је конкурентна, али је дуг и скуп пут и то траје око три месеца. Мађарски МОЛ је имао проблем, прошле године велики пожар на постројењима и то тек очекујемо негде крајем августа ове године да ће и они почети са производњом. Словачка због слабијег дотура руске нафте исто има проблема са производњом", рекао је Стевановић.

Залихе кључне за привреду

Када је реч о утицају на грађане, каже да се поскупљење још не осећа због постојећих залиха, али да је даљи ток неизвестан.

"Надамо се да ће овај рат да стане и да се врате цене. Имали смо већ такву ситуацију у време ковида, када је цена нагло порасла па се вратила. Знате шта, домаћи произвођачи су стварно јаки, они имају велике залихе у својим фабрикама, тако да се то још не осећа, али кад прођу те залихе питање је докле ће рат да траје, нико не може да предвиди ситуацију", каже Стевановић.

Истиче да је пластика и даље незаменљив материјал у савременом друштву. "Ми не можемо данас без пластике. И то је материјал 21. века, било би много више гладних да нема пластике. Једноставно не можете да чувате храну", наводи Стевановић.

Не слаже се са тврдњама еколога да би свет био здравији без пластике и указује на недостатке алтернативних материјала.

"Промена амбалаже, рецимо да узмете папирну амбалажу, знате колико треба дрвећа да се исече, шта све треба за производњу целулозе, воде, хемикалија. Тежина кесе, када је транспортујете много је тежа и много се више троши горива, тиме је и емисија угљен-диоксида и тако даље. Све има своје предности и мане. Проблем је у људима који пластику бацају свуда", објаснио је Стевановић.

Даљи ток зависи од глобалних дешавања

Наглашава да даљи развој ситуације зависи од дешавања на Блиском истоку и кретања цена на глобалном тржишту.

"Толико брзо расте свакодневно цена, да смо имали тренутак прошле недеље да је цена била 1.350 полиетилена, а у стварном животу је 1.700. Значи, ни берза није могла да прати тај скок цена. Све је стало сада", закључио је Стевановић.