Oко: Србија у трећем нафтном шоку – држава ублажава удар, неизвесност остаје

Током протеклих двадесет дана рата у ваздух су дизане рафинерије и гасна постројења, а горела су нафтна и гасна поља у Ирану, Ираку, Бахреину, Саудијској Арабији, Катар, Уједињеним Арапским Емиратима, Оману и Кувајту.

Гађане су и важне луке за транспорт нафте и гаса. Чак и ако би рат сутра стао, поставља се питање да ли уништена енергетска инфраструктура значи да ће цене остати високе.

Неће бити "кантица" и несташица

Душан Бајатовић је, гостујући у емисији Око, рекао да је за Србију најбитније да нема несташица горива, као ни ограничења за његову куповину, као и да држава у овом тренутку субвенционише дизел.

„Неће бити кантица, у стању смо да увеземо. Стигла је лиценца од ОФАК-а за наредних месец дана за НИС. Спремна су два танкера, да ли ће моћи и трећи да прође – не знам. Четири барже су прошле, чини ми се да ће проћи још пет. Питање је колико можемо да складиштимо, јер капацитети нису неограничени“, истакао је Бајатовић.

Према његовим речима, намера државе је да се избегне инфлаторни удар, додајући да је буџет добро и конзервативно планиран и да не би био проблем ако се дефицит повећа за око милијарду.

"Боље је да доплатимо нешто, а да привреда настави да функционише и да нема неповерења у економију и државу, као и да задржимо ниво плата и пензија, ако не и да их повећамо. Свака инфлација од 15 или 17 одсто би 'све то појела'", сматра Бајатовић.

Снабдевање енергентима кључно

Бајатовић напомиње је да једини проблем може бити питање довољне размене девиза са иностранством, као и евентуални ребаланс буџета у другој половини године.

"Потребно је да сарађују држава и грађани и да цео систем иде ка томе да нема увођења инфлаторног коридора, као и да нафте, бензина и субвенција за пољопривреду буде у довољној мери", указао је Бајатовић.

Говорећи о гасу, навео је да Србија има око 650 милиона кубних метара, што је довољно за шест месеци потрошње током лета, док зими може да покрије око три месеца. Истиче да је кључно питање снабдевање енергентима – бензином, дизелом, сировом нафтом и керозином.

"Председник је рекао да имамо више од 90 дана дизела, око 60 дана бензина и керозина за месец дана, али у то нису урачунате војне залихе, што је суштина“, рекао је Бајатовић.

Хипотетички дефицит

Радојка Николић пак указује да ће до повећања цена свакако доћи, подсећајући да је постојало административно ограничење цена горива које је истекло, након чега је уследио период правног вакуума, али и поскупљење које је држава делимично ублажила.

"Буџетски приходи за ову годину износе око 20 милијарди, а расходи око 23 милијарде динара, што значи да је дефицит око три милијарде. Лако је израчунати да 1,3 милијарде прелази пет до шест одсто буџета", наводи Николићева, додајући да су акцизе и приходи од ПДВ-а евидентирани као да је стање редовно.

Према њеним речима, кључно питање колико ће криза трајати.

"Још смо у првом кварталу, али ако би се рат продужио на целу годину, губила би цела Европа, што је тешко замисливо", каже Николићева.

Додаје да се о дефициту од милијарду може говорити само хипотетички, јер би се тај трошак односио на целу годину, под условом да криза потраје до краја године.

Николићева закључује да је рат у Ирану озбиљан ударац за глобалну економију, без обзира на исход сукоба, и да ће прогнозе економског раста морати да се мењају, јер је ово година која ће уздрмати читав свет.

*Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста.