Цене воћа "отишле у небо", произвођачи у проблему – да ли је Србија заиста у ери скупих плодова

Воће у Србији је за само годину дана поскупело за 68 одсто, више него било која друга храна, показују подаци Републичког завода за статистику. Председник Научног воћарског друштва Србије Александар Лепосавић изјавио је за РТС да је ценовна нестабилност на тржишту утицала и на цене воћа, али и климатски екстреми који су довели до мањег рода. Ипак, предвиђа да ће у наредном периоду доћи до стабилизације и пада цена воћа.

Кајсија прошле године није било скоро уопште, вишње и шљиве су подбациле, а јабуке стоје у хладњачама јер не могу да се извезу на руско тржиште. Да ли је то била само лоша сезона или смо закорачили у еру скупог воћа.

Александар Лепосавић је за Јутарњи програм РТС-а рекао да су на ценовну нестабилност утицале и растуће цене нафте, хемије, пестицида и радне снаге, који су скупљи у односу на друге земље, а неопходни су произвођачима.

"Климатски екстреми су такође све учесталији, што је утицало на пад рода. Кајсије су, на пример, процветале 28. фебруара, а у априлу је хладни фронт уништио род. Произвођачи осећају губитке у унапређењу производње, попут увођења нових технологија због ценовне несигурности, те се одлучују за улагање у нове засаде", објашњава Лепосавић.

Дестабилизована производња

Лепосавић, ипак, додаје да тренутно имамо добре приносе и квалитетнији род, па се очекује да ће цене бити ниже у односу на претходну годину и да ће се стабилизовати.

Према његовим речима, произвођачи воћа се најчешће жале на неконтролисани увоз, попут малине из Кине и Украјине, који купци често критикују због лошег квалитета и присуства тешких метала и пестицида, али сву кривицу преузимају домаћи произвођачи.

"То се препакује и шаље у друге земље, што дестабилизује производњу. Воћарство доноси велики девизни прилив, само од малина смо зарадили између 250 и 300 милиона евра", наводи Лепосавић.

Боровница као добар пример

Лепосавић, такође, напомиње да су осим малинара, у великом проблему и произвођачи јабука, јер су транспортне цене високе, а компликације при извозу су многе, па су многи постали самодовољни.

"Произвођачи су смањили улагања и површине под воћем. Добар део њих је одустао од производње, прешли су на друге делатности или су се окренули производњи поврћа", додаје Лепосавић.

С друге стране, све више се окрећемо производњи боровница у последњих 15 до 20 година, тако да смо сада достигли 2.500 хектара од некада потпуног "аутсајдера", као што је и случај са шљивама.

"То је најквалитетнија боровница на свету, као и мала малина, али и ту има проблема. Крајњи купци, због реекспорта, јер се 90 одсто извози у Холандију која шаље у друге земље, често не знају да је боровница из Србије", истиче Лепосавић.