Кредитирање свакодневице – највише узимамо кеш кредите, а станове купују они који могу, а не они који морају

Кредите узимамо за летовања, школовање, адаптацију и аутомобиле најчешће, али највише дугујемо на име готовинских и стамбених кредита. Са смањењем камата, повећали су се и разлози због којих се задужујемо. Стручњак за некретнине Ервин Пашановић каже да је број купаца станова преко стамбених кредита за трећину већи у односу на прошлу годину. Истиче да куповина некретнине на кредит даје сигурност целом процесу.

За скоро три месеца, од када су банке у Србији увеле ниже камате за потрошачке, готовинске и стамбене кредите за запослене са примањима до 100.000 динара и најстарије грађане, одобрено је више од 158.000 кредита, кажу у Народној банци Србије.

Грађани се током целе године најчешће одлучују за кеш, односно готовинске кредите, а како у банкама кажу, управо је децембар месец када се примећује пораст кеш кредита.

Члан Извршног одбора "Аик банке" за послове са становништвом и малим бизнисом Душан Михаиловић каже да је у марту и јуну појачана сезоналност док је у летњем периоду та потрошња нижа.

"Све се то надокнади у четвртом кварталу, у децембру, када је потражња за готовинским кредитима на највишем нивоу због притиска на кућни буџет, због предстојећих новогодишњих празника, зимског распуста и слава које су актуелне. Просечан износ готовинског кредита је око 8.000 евра у динарској противвредности, а максималан рок за отплату 71 месец", објашњава Михаиловић.

Међу грађанима који узимају кредите, највише је оних запослених – 60 одсто, а 40 процената су пензионери.

Рефинансирање или нови кредит

Угљеша Џамбић из Народне банке Србије наводи да их посебно радује то што је 75 одсто кредита одобрено кроз рефинансирање постојећих обавеза и 24 одсто нових готовинских кредита.

"Један одсто се односи на потрошачке и стамбене кредите. Грађани су препознали ову могућност, на наш први позив су се одазвали да пре свега рефинансирају своје кредите како би што прекренули са уштедама, док са друге стране нису журили да узимају нове готовинске кредите јер, свакако, сваки кредит кошта", објаснио је Џамбић.

Кредити се враћају на време, кажу у банкама и тврде да је тренутно рекордно низак проценат ненаплативих кредита.

Економисти поручују да грађани треба добро да се упознају са понудама на сајту Народне банке Србије, где су објављене понуде за све врсте кредита. Некада није пресудна само нижа каматна стопа, већ репутација, однос банке према клијенту.

Шта кажу стручњаци

После одлуке државе да се ограниче камате на стамбене кредите, први резултати су стигли – за 36 одсто повећана је куповина станова на кредит.

Ервин Пашановић, стручњак за некретнине, прецизира да је то за трећину више у односу на прошлу годину.

"Тренутно је од 100 одсто реализованих купопродаја, 36 процената кредитних купаца. Када се дође у ситуацију да је више кредитних него готовинских купаца, то значи да је економија прилично стабилна", истиче Пашановић.

Објашњава да куповина некретнине на кредит даје сигурност целом процесу јер банка неће одобрити кредит за неку прецењену или потцењену некретнину.

"Код нас је принцип такав да их уче од малих ногу да је најгоре што можеш да урадиш – да узмеш кредит. Ја се стварно не слажем са тим, али се не слажем ни да банке треба да пусте неограничене каматне стопе и да ти не можеш тиме да се покријеш", навео је Пашановић.

Истакао је да стан данас купује онај ко може, а не онај који мора.

"Нема тренутно друге инвестиције у коју можете да уложите. Не постоји тржиште капитала. Ви немате ништа где можете да пласирате новац и да заборавите и да вам дивиденда леже – морате да се бавите", објаснио је Пашановић.

Најбоље улагати у некретнине око метро станица

Навео је да је цена квадрата у Сурчину порасла за три пута од најаве Експа.

"Већ је цена квадрата у Сурчину 2.000, негде чак и 2.800 евра ако је нова градња. Сада је најављена изградња метроа, сви знамо да су у свету најскупље некретнине око метро станица. Ако неко може да одвоји новац да купи нешто, ја бих му саветовао да погледа где ће бити метро станице и да се стратешки позиционира на тој локацији", каже Пашановић.

Нагласио је да не постоји формула успеха и сигурна инвестиција.

"Формула је следећа, висок ризик – висок принос. Ризик је мерљива категорија, код нас се раде бизнис анализе, али оне садржи у себи процену ризика који има своју оцену и ко зна да направи добру анализу, тај ће да победи", закључио је Пашановић.

петак, 05. децембар 2025.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом