Нови прописи АПР-а за стварне власнике – ко иде на "сиву листу"
Да би евиденција стварних власника фирми и других привредних субјеката била што тачнија, од пре месец дана важе другачија правила при регистрацији, а регулисао их је нови закон. Заменица регистратора у Агенцији за привредне регистре Јелена Чукић наводи да су неке од новина и верификација тачности података, учитавање документације на основу које је стварни власник одређен, проширен круг основа за евидентирање стварног власника, али и "сива листа".
Агенција за привредне регистре која води Централну евиденцију стварних власника саопштила је да је рок за усклађивање са прописима 1. децембар.
Јелена Чукић, заменица регистратора у Агенцији за привредне регистре, каже да је нови закон донео доста решења, а један од њих је то да се сада као субјекти на које се закон примењује, појављују и трастови.
"На тај начин ми не уводимо трастове у наш правни систем. То су правне форме које долазе из стране јурисдикције, али закон препознаје да имају значајну везу са нашим правним системом и утолико их обавезује да евидентирају најпре себе, а онда да кажу и ко је то физичко лице њихов стварни власник", каже Јелена Чукић.
Додаје да су неке од новина и верификација тачности података, учитавање документације на основу које је стварни власник одређен и проширен круг основа за евидентирање стварног власника.
Кога закон сматра власником
Стварни власник је лице које има 25 одсто удела или акција у капиталу, остварује право гласа или на неки начин врши превлађајући утицај. Може бити и лице које обезбеђује средства, чиме утиче на пословање одређеног субјекта.
У одређеним ситуацијама стварног власника је тешко одредити и тада се региструје законски заступник, најчешће директор или менаџер.
АПР помаже странкама у усклађивању са новим прописима, а рок је 1. децембар. Фирме и други субјекти мораће да провере сву потребну документацију, а затим и да је учитају. Цео поступак се спроводи електронски.
Чукићева наводи да је документација изазовна и да се поставља питање коју документацију учитати, али наглашава да се тога не треба плашити.
"То је све оно што је и до сада регистровани субјект морао да има код себе, сада је потребно да све то буде и саставни део централне евиденције. То је оснивачки акт, уговор о оснивању, ако је у питању преовлађујући утицај то може бити и изјава директора да неко на одређени начин врши преовлађујући утицај", објашњава Јелена Чукић.
Ко иде на "сиву листу"
Проширена база података треба да помогне свима који учествују у систему спречавања прања новца и финансирања тероризма.
Агенција за привредне регистре водиће и такозвану "сиву листу", а субјекти који се на њој нађу биће у категорији високог ризика.
Јелена Чукић објашњава да то значи да ће особа која врши надзор над субјектом у високом ризику предузимати мере појачаног надзора и праћења странке.
"Када су банке у питању, оне имају своје интерне процедуре, али може бити узнемирујуће за онога ко је у категорији високог ризика, јер ће му документацију више тражити него што би се тражило да је у ниском или средњем ризику. Није препоручљиво да се по слову овог закона дође у ту ситуацију", закључује Јелена Чукић.
Наводи да је у категорији високог ризика налазе субјекти који до дана почетка примене овог закона нису уопште евидентирали стварног власника, учитали документа и они који након брисања податка о стварном власнику не евидентирају стварног власника.
Коментари