Половина грађана Србије у ризику од сиромаштва - просечна годишња зарада у ЕУ 40.000 евра, а код нас тек 7.000 евра

Подаци Републичког завода за статистику показују да је просечан приход у Србији 2024. износио 97.705  динара, док су издаци били 98.165  динара. Просечно домаћинство трошило је више него што је зарађивало. Иако плате у Србији номинално расту, животни стандард и даље је далеко од европског просека, каже у разговору за РТС Радојка Николић, главна и одговорна уредница дигиталних часописа Бизнис и Економетар. "Ми смо и даље на око 40 одсто од просека ЕУ. Тамо је годишња зарада 40.000 евра, а код нас тек око 7.000 евра. То довољно говори где се налазимо", истиче.

У јулу 2025. године, просечна бруто зарада у Србији достигла је 150.646 динара, а нето 109.071 динар. У односу на исти месец претходне године, нето зарада је номинално већа за 11,5 одсто, а реално за 6,3 одсто.

Ипак, медијална нето зарада — износ до ког зарађује половина запослених — износила је 85.000 динара, што значи да преко 50 одсто запослених у Србији живи са месечним приходом испод тог износа.

Главна и одговорна уредница дигиталних часописа Бизнис и Економетар истиче да раст зарада не прати раст животног стандарда.

"Судећи по кретањима, сличну слику ћемо имати и ове године због инфлације. Проблем је ниска база, то што је наш стандард низак. Да бисмо осетили бољи живот, потребна је већа стопа раста – двоцифрена", каже Николић.

Она подсећа да је Србија још увек далеко од европског стандарда.

"Ми смо и даље на око 40 одсто од просека Европске уније. Тамо је годишња зарада 40.000 евра, а код нас тек око 7.000 евра. То довољно говори где се налазимо", истиче.

Сиромаштво у бројкама: скоро милион људи на ивици

Радојка Николић упозорава да високи проценти раста прихода не одражавају реалну слику.

"Проблем је што ми у континуитету имамо ниске зараде. Ми говоримо о месечним зарадама, а живимо тако годинама. Скоро милион људи је у ризику од сиромаштва – преживљавају из месеца у месец", наглашава, и додаје да медијална зарада као показатељ каже много више од просечне.

"Они који су на медијалној заради,или у просеку, мораће или да нађу неку додатну зараду, или да се нечега одрекну", објашњава.

Расте број богатих, али и разлика међу грађанима

Социјална неједнакост постаје све израженија свуда у свету па и код нас. Оних екстремно богатих никада нема више од 1 до 2 процента.

"Имате 10 одсто људи у сваком друштву који живе добро – то је код нас око 660.000 људи које ћете увек видети по ресторанима и тржним центрима. Али већина је у другој категорији – са минималним примањима. Код нас се слој богатих шири, али већина остаје сиромашна", наводи Николић.

Када је реч о перспективама, ни оне нису оптимистичне.

"Ова година је веома лоша за цео свет, па и за нас, јер смо зависни од глобалних кретања. Раст у Европи за 2026. процењује се на свега 1,5 одсто, а код нас ће раст следеће године бити нешто већи од ове године, али то је углавном захваљујући великим инфраструктурним пројектима", закључује Радојка Николић.

Према њеним речима, неопходно је да Србија буде реалистична у проценама и да пронађе нова тржишта и решења како би се побољшао квалитет живота грађана.