Успорен пад светске привреде

Уочи састанка министара финансија групе најразвијенијих држава - Г7, директор Међународног монетарног фонда Доминик Штрос Кан изјавио је да се светској економској кризи не назире крај, али да опоравак глобалне економије почиње у првој половини следеће године.

ММФ је саопштио да опоравак светске привреде креће из Сједињених Америчких Држава, и не може почети пре него што се заврши чишћење финансијског сектора.

У покушају да умањи ефекте кризе, Светска банка ће знатно повећати инвестиције у инфраструктуру и подршку социјалним програмима у сиромашним земљама, изјавио је председник те банке Роберт Зелик.

Зелик је рекао да ће банка у наредне три године обезбедити 45 милијарди долара за подстицање изградње путева и развој других инфраструктурних пројеката. Тај новац ће убрзати отварање нових радних места и "помоћи да те земље почну да се извлаче из кризе".

Зелик је додао да САД и Европа треба да "поново размотре старе прерогативе" и омогуће земљама у развоју већу улогу у менаџменту Светске банке.

Тих 45 милијарди долара је 15 милијарди долара више него што је Светска банка утрошила на развој инфраструктуре у сиромашним земљама током трогодишњег периода пре кризе.

"Када се тој суми дода 10 милијарди долара Међународне финансијске корпорације, организације Светске банке која подржава пројекте приватног сектора, укупна сума ће достићи 55 милијарди долара", указао је Зелик.

Светска банка помаже најсиромашније

Циљ ових инвестиција је да се земљама у развоју пружи иста врста стимулуса као што је она које примењују богате земље за отварање нових радних места у време масовних отпуштања због рецесије.

У Латинској Америци би могло бити отворено 200.000 до 500.000 нових радних места на сваких милијарду долара које владе тих земаља утроше у пројекте изградње и одржавања путева, прогнозирао је Зелик.

Ова иницијатива је уследила после утростручавања обима кредита на 12 милијарди долара за подршку програмима у здравству, образовању и осигурању прехрамбене сигурности у сиромашним земљама.

"Дебате о цифрама често су засењивале дебате о људима, што је доводило до социјалних потреса, отпуштања с посла, немира. Сиромашни највише пате због грешака других", рекао је Зелик.

Ново саопштење Светске банке објављено је пред данашњи почетак тродневног скупа финансијских званичника земаља света у Вашингтону, ради отклањања разлика у мишљењима о најбољим начинима борбе против садашње кризе.

Европске нације се и даље противе захтевима САД да у већој мери повећају стимулативне трошкове, док привреде у наглом успону, као што су Кина и Индија, сматрају да им се не даје удео који заслужују у организацијама, као што су Међународни монетарни фонд и Светска банка.

Зелик је указао да ће се Светска банка током састанка у Вашингтону заложити за повећање резерви, мада није прецизирао која би то цифра могла бити. Банка планира да ове године одобри око 100 милијарди долара кредита, од којих је 35 милијарди долара већ доделила.

Заступници сиромашних су позвали развијене земље да повећају допринос Светској банци. У хуманитарној организацији "Оксфам" упозоравају да ће ове године у сиромаштво бити гурнуто 85 милиона људи, као последица глобалне рецесије.

Глобални пад успорава

Амерички секретар у Министарству финансија Тимоти Гајтнер оценио је да је глобални економски пад током протеклих неколико седмица успорен, иако у светској привреди и даље остају значајни ризици.

У ауторском тексту за лондонски дневник "Фајненшел тајмс" Гајтнер је указао да би се текући пад у светској трговини могао смањити, а да су се услови пословања на глобалним финансијским тржиштима побољшали.

Гајтнер ипак наглашава да ће текућа година за светску економију бити изазовна и тешка, јер се на глобалном нивоу очекује негативна стопа привредног раста, први пут током протеклих шест деценија, док трговина има највећи пад од Другог светског рата.

"Током последњих седмица било је неких охрабрујућих знакова да би глобални економски пад могао да се ублажи", оценио је Гајтнер.

"Г20 мора наставити да вођењем одговарајуће фискалне, монетарне и финансијске политике осигура све што је неопходно за оживљавање привредног раста", рекао је Гајтнер.

САД су, према речима Гајтнера, предузеле агресивне мере усмерене на стабилизацију финансијског система и оживљавање већ месецима замрлог кредитног тржишта.

Већина других земаља ће наставити да подстиче своје економије фискалним мерама, током периода 2008-2010. године, у вредности која према процени Међународног монетарног фонда неће бити нижа од пет хиљада милијарди долара.

"Наш задатак је сада да осигурамо ефикасну примену тих програма и смањимо обим економског пада", рекао је Гајтнер, уз напомену да у тим напорима улога ММФ мора бити веома активна.

Гајтнер је закључио да је због размера које има текућа привредна криза наступио "критичан период у коме треба наставити заједничке акције усмерене на стварање услова за опоравак глобалне економије."