Сит гладноме не верује

Нема бесплатног ручка нити јефтиног кредита. Али у тренутку када либор и еурибор, по којима се иначе банке задужују у иностранству, падају - за очекивати је да се и камате на кредите грађана који су већ одобрени смањују. Та логика не важи за све банке у Србији.

Међу онима који су се у то уверили је и Гордана Новаковић из Београда која враћа стамбени кредит. У последње време, каже, на својој рати осим промене курса и те како осећа промену пословне политике банке код које се задужила пре годину и по дана.

Гордана је узела кредит на 25 година у швајцарским францима. Септембра прошле године њена рата  је била 16 и по хиљада динара, док је због скока швајцарца крајем марта ове године за отплату кредита морала да издвоји 21 и по хиљаду.

"Оно што је уследило као непријатно изненађење на све то јесте да сам пре месец дана добила обавештење да се повећава и камата, па ће ми од наредног месеца рата бити за додатне 2 и по хиљаде динара већа", каже Гордана.

Ризик утиче на камате 

У Удружењу банака објашњавају да на каматне стопе, осим либора или еурибора, утичу маржа банке и додатак на ризик земље, који се у последњих неколико месеци нагло повећао. Због тога јесте логично што поскупљују новоодобрени кредити, али за старе се банка већ задужила под одређеним условима.

"Да, али плаћа те рате под условима који данас постоје. Као кад се грађани задужују код банака, па имају у уговору предвиђену ту околност да ће се ако дође до промене каматних стопа или до промене курса то одразити на његов месечни ануитет. Исте обавезе банке имају према повериоцима, банкама код којих се задужују у иностранству", објашњава Верољуб Дугалић из Удружења банака.

Повећање камата на раније одобрене кредите, у тренутку када оне на међубанкарском тржишту падају, можда није фер, кажу у Народној баници Србије. Подсећају да ако је уговором прецизирано да банка може да мења услове под којима је дала кредит када процени да је дошло до промена на тржишту, то значи да сте прихватили њена правила игре. Без обзира да ли је криза или не.

"Ја се слажем са вама да свако треба да се преиспита и да би свако требало да се понаша као социјално одговорно лице или институција. Међутим, лично мислим да препоруке Народне банке не могу или не би утицале на социјалну одговорност и социјално понашање банака. А што се њих тиче - тржиште ће то само препознати и на одређени начин реаговати", каже вицегувернер НБС Мира Ерић Јовић.

Предности и мане задуживања у "швајцарцима" 

Да је на поједине препоруке тржиште већ реаговало, показују подаци НБС по којима већина банака или није мењала каматне стопе на већ одобрене кредите или их је смањила. Такође, због повећаног ризика, многе банке су још пре неколико месеци престале да одобравају стамбене кредите у швајцарским францима. Они који то нису сматрају да би грађанима требало понудити све могућности и прецизно објаснити и предности и мане задуживања у "швајцарцима" и еврима.

"Швајцарски франак није ризичнији од евра, ни на који начин. Ризичнији је у томе што га мање познајете. Ми смо земља орјентисана на ЕУ, економски зависна од евра, па је природније узети кредит у валути која је позната, где се осећате као код куће", објашњава Небојша Ђорђевић из Алфа банке.

Због тога је свима омогућено да своје дугове у швајцарцима пребаце у евре. Ипак, пре доношење те одлуке, кажу стручњаци, треба добро размислити да ли је то исплативије. За сада је једино сигурно да курс обе валуте расте, а да ће плате у најбољем случају остати исте. То би могло да доведе у питање отплату кредита многих грађана.

"Просто не верујем да банка има идеју да ја за 3, 6, 12 месеци кажем банци 'узмите мој стан'. Ако је то идеја банке, онда није паметно пошто ће доћи у ситуацију да им не знам 100 хиљада људи врати станове, које ће тешко моћи да продају. Мислим да би морала да постоји могућност да се те камате, бар у овом моменту када је ситуација неповољна, не мењају", сматра Гордана.

Међутим, како су банке по дефиницији профитабилна предузећа, тешко је очекивати да макар и на кратко промене начин пословања.

"Паре којима банке располажу, то нису паре банака, то су паре њихових клијената, па оне тешко могу да покажу ту неку врсту солидарности, па да се одричу тих прихода, камата, јер на тај начин угорожавају позицију клијента чије се паре налазе у тим банкама", каже Дугалић.

Управо ће новац штедиша бити изложен ризику, ако дужници не буду могли да измирују своје обавезе, а банка не пристане да смањи своју зараду.

"Банка која је клијентима одобрила колико могу да врате, нема чега да се плаши. Уколико околности крену наниже ту смо да решимо те проблеме. У овом тренутку говорити унапред да ће бити било шта лоше то није објективно, није реално и није пожељно", објашњава Ђорђевић.

Опасност од пораста броја ненаплативих кредита 

Ипак, не треба заборавити да је због скока евра и "швајцарца" рата код многих дужника већ прешла законом дозвољених 50 одсто примања, што може повећати број ненаплативих кредита.

"Нормално је да ће свака банка покушати да се наплати колико може. Логично би било очекивати да понуди рефинансирање или репрограмирање. Друга је ствар да ли ће то бити јефтиније за клијента кад се заврши отплата читавог кредита или неће. У таквим тренутцима питање да ли ви то као клијент можете да поднесете и да ли вам то олакшава тренутну ситуацију", каже вицегувернерка НБС.

У ситуацији када многе фирме драстично спуштају цене својих производа и услуга да би опстале и свеле губитке на минимум, не чини се логичним да једино банке у Србији остваре профит који су планирале пре кризе.

Због тога што им банке не спуштају камате на кредите с девизном клаузулом, у Пољској хиљаде кредитно задужених грађана протестују. Истина, за сада само на интернет форумима, али државни органи ипак проверавају кредитне уговоре у неким банкама.

У суседној Хрватској расте број грађана који не могу да измирују кредитне обавезе, па тамошње Удружење банака већ разматра неке олакшице. Од спуштања камата, преко репрограмирања дугова до замрзавања кредита онима који су упали у финансијске тешкоће. Процењује се да би у тој земљи до краја године 26.000 станова могло да оде на добош.

У Србији за сада нико још не прави такве процене. Кад почне, могло би да буде касно.