Мере Владе не дају очекиване ефекте

Владине мере за ублажавање финансијске кризе не доносе очекиване резултате. Потребно повећати ликвидност предузећа, обезбедити стабилност домаће валуте, а држава мора да једнократно измири своје обавезе према привреди и повећа финансијску дисциплину, оцењено на састанку Привредне коморе Србије.

Управни одбор и Скупштина Привредне коморе Србије закључили су на данашњој седници да владине парцијалне мере за ублажавање финансијске кризе не доносе очекиване ефекте.

Председник ПКС Милош Бугарин рекао је да у новонасталим условима Влада Србије у средњорочном периоду мора да створи прихватљив амбијент за домаће привреднике и учини га примамљивим страним инвеститорима.

Бугарин је указао и на неопходност свођења административних докумената на разуман број, јер домаћу економију регулише више од 7.000 прописа, а очекује нас још 1.000 прописа које Србија мора да усвоји у процесу придруживања Европској унији.

Криза би могла да траје три године

"Мере које је Влада  донела у три наврата не ангажују унутрашње потенцијале и резерве и не гарантују на средњи рок квалитетан одговор како да се изађе из рецесије, која би, према прогнозама, могла да траје три године", рекао је Бугарин.

Бугарин је истакао да је за похвалу само одлука о запошљавању 10.000 младих стручњака, које ће држава финансијски стимулисати.

Председник ПКС је указао на неопходну мобилизацију свеукупне извршне, законодавне и судске власти, бизнис асоцијација, невладиних организација и научних потенцијала како би се повећала производња и ојачале извозне могућности српске привреде.

Потпредседница ПКС Видосава Џагић упознала је чланове УО и Скупштине ПКС са неопходним краткорочним и дугорочним мерама, које ће бити упућене Влади и Скупштини Србије.

Коморски систем сматра да је потребно повећати ликвидност предузећа, обезбедити стабилност домаће валуте, а држава мора да једнократно измири своје обавезе према привреди и повећа финансијску дисциплину.

Како је наведено, недопустиво је повећање пореза на додату вредност, потребно је припремити пројекте за изградњу инфраструктуре, јавне набавке би требало усмерити на домаће компаније, уклонити нецаринске баријере са земљама ЦЕФТА споразума, као и административне препреке које повећавају трошкове пословања.

Евидентан пад привредних активности

Уместо формирања нових буџетских корисника, као што су многобројне агенције, јавна овлашћења требало би путем тендера пренети на постојеће институције и организације.

Резултати анкете коју је недавно спровела ПКС показују евидентан пад привредних активности и неопходност прилагођавања макроекономских мера реалности привредних токова.

Највећи број анкетираних компанија планира пад производње од 1,5 до 75 процената, а само у фебруару ове године, у односу на исти месец 2008. године, индустријска производња мања је за скоро 19 одсто, и то у 28 индустријских области, које чине 99,9 процената овог сектора.

Спољнотрговинска размена смањена је за 36 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, а 57.000 предузећа било је у блокади рачуна, са укупним износом од 215 милијарди динара.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 15. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом