Мере Владе добре, али не и довољне

За разлику од претходних, нове Владине мере штедње јавност позитивно оцењује.

Иако сматрају да су боље од првобитних, синдикати оцењују да ће и оне смањити куповну моћ грађана. Послодавци немају примедаба и кажу да је праведно то што терет пореских намета на зараде преузимају запослени у јавном сектору, а не привреда.

Представљене мере за сада су довољне, истичу економисти, али наглашавају да је неопходно спровести дубље реформе.

Економисти се слажу да су мере су добре, прихватљиве су за ММФ, а подстичу и банке да кредитирају предузећа, чиме се одржавају производња и запосленост.

План је да се за 16 милијарди динара повећају приходи у буџету, пре свега повећањем акциза на гориво и мобилну телефонију, и пореза на луксуз. Стручњаци кажу да то неће бити проблем. Међутим, администрација треба да уштеди 90 милијарди динара.

"Према мом мишљењу, тежи задатак је да се обезбеди додатни приход смањивањем расхода свих министарстава, дакле рекао бих да је влада преузела на себе највећи део терета оптерећујући врло мало становништво", оценио је професор Јуриј Бајец, иначе члан Економског савета Владе.

Решавање основног проблема - превелике јавне потрошње, тражи дубље реформе.

"Зашто Влада не би драстично опорезовала сиву економију, зашто повећавати постојеће порезе амнестирати неке да не плаћају никакве порезе? Сада се предлаже опорезивање луксузних станова, а трећа ствар су јавне набавке које треба рационализовати", сматра економиста Миодраг Зец.

За мере којима Влада намерава да у буџету уштеди више од 100 милијарди динара, многи кажу да представљају највећу реформу од почетка транзиције.

"У овим мерама има доста елемената заштите најсиромашнијих слојева. Порез који се уводи неће погодити оне који имају плате до 40 хиљада у јавном сектору. На пример, ко има 50 хиљада биће им смањена за хиљаду динара. Највише ће бити погођени они који имају преко 50 а посебно преко 100 хиљада динара", каже Горан Николић из Привредне коморе Србије.

Влада је одлучила да се смањење зарада у јавном сектору не односи на запослене у образовању, здравству, социјалној заштити, војсци и правосуђу. Гувернер каже ни на запослене у Народној банци.

"Законом је прописано да је НБС самостална институција, дакле нити тражи, нити прима поруке од било кога другог. Запослени у НБС нису државни службеници", тврди Радован Јелашић.

Гувернер сматра да је добро то што је Влада изабрала да највећи део потребних средстава обезбеди смањењем трошкова.

Због смањене тражње, најављено повећање акциза и пореза неће битније утицати на инфлацију.