Читај ми!

Жетва пшенице већ почетком јуна, а силоси пуни старог рода – како сачувати квалитет хлебног зрна

Временски услови убрзали су развој пшенице, па се жетва хлебног зрна може очекивати много раније него што је то уобичајено за наше подручје, кажу стручњаци. Иако је у овом тренутку тешко проценити колики ће бити приноси, сви се слажу да не би требало да буду ни рекордно ниски, нити високи. Због великих залиха и ове године поставља се питање како ће се очувати квалитет и ускладиштеног зрна и новог рода, будући да ће у многим силосима доћи до мешања старе и нове пшенице.

Високе температуре током зиме и пролећа и недостатак падавина скратили су трајање вегетације пшенице, што је утицало на формирање склопа биљака и број зрна у класу, кажу стручњаци.

"То је 80 одсто носилац приноса, док сама маса зрна, односно, наливање има мањи утицај на приносе. Добри временски услови у овом периоду могу повећати масу зрна, али то не може да надокнади негативне ствари које су утицале на формирање склопа", каже др Милан Миросављевић са Института за ратаство и повртарство Нови Сад, Института од националног значаја за Републику Србију.

"Дефицит падавина од сетве до сада је, у завистности од региона, преко 100 литара. Последње кише које нису биле превелике, једним делом могу да компензују недостатак влаге, али не и да покрију дефицит који постоји", објашњава наш саговорник.

Мајске кише су, кажу стручњаци, дошле су у последњи час за све пољопривредне културе. Ипак, није их било у свим регионима у истим количинама.

"У Банату, такорећи, није ни било падавина, док је у Срему измерено око 60 литара по метру квадратном. Доста падавина је било у Неготинској крајни, Поморављу, Подрињу и на Северу Војводине. Тамо где је било више од 30 литара кише пшеница има доста добре услове за развој", каже Зорица Радичевић, агрометеоролог у Републичком хидрометеоролошком заводу.

"И у наредном периоду очекује нас промењиво облачно време са сунчаним интервалима, али нестабилно са честом појавом кише и локалних пљускова са грмљавином и појачаним југоисточним ветром у кошавском подручју. Прогнозирани услови погодоваће развоју озимих жита. Ако буде редовних падавина створиће се добре залихе влаге у земљишту за наливање зрна", додаје наша саговорница.

Због повећане влажности и ваздуха и земљишта, упозорава, треба обратити пажњу на појаву болести, пре свега фузариозе.

Болести умањиле квалитет пшенице

Временске прилике претходних месеци утицале су на појаву истих болести које смо имали на пшеници и јечму прошле године, а погодовале су и размножавању штеточина којих је било далеко више него раније.

"Сигурно је да се не можемо надати изузетном квалитету пшенице имајући у виду утицај болести које су присутне и које су биле присутне и прошле године. Јасно је да би квалитет који смо имали 2022. био чудо, тако да се у овом тренутку надамо бар прошлогодишњем квалитету, под условм да нас падавине не изненаде пред жетву када усеви буду сазрели", каже Сунчица Савовић, директрор Удружења "Жита Србије".

Колики ће бити приноси пшенице тешко је у овом тренутку прогнозирати. Ипак, стручњаци нису песимисти.

"Принос озимих усева не варира као што је то код пролећних усева. Код пшенице је то 10, 15 посто у односу на просечну годину. Не верујем да ћемо имати изузетно ниске приносе, нити ћемо имати рекордну годину", наводи Миросављевић.

Будући да је ове године много више њива засејано пшеницом из сопствене производње и да су многи ратари штедели на минералном ђубриву, сигурно је да ће бити великих варијација у приносима од парцеле до парцеле.

"У оквиру истих региона и атара имаћемо приносе који ће бити и 2 тоне, али ће бити и 7 тона по хектару. Ако бисмо сада морали да сведемо просечни принос, онда овог тренутка изгледа као да ћемо имати минималне приносе од 4,7 тона по хектару до 5 тона по хектару", објашњва Савовићева.

У силосима имамо рекордне залихе пшенице

Највећи проблем је што ћемо и ове године у жетву ући са огромним залихама. Закључно са априлом из Србије је извезено 1.139.168 тона пшенице и брашна прерачунатог у зрно. У складиштима је тренутно 2,13 милиона тона хлебног зрна. Под претпоставком да за домаће потребе месечно троши 140.000 тона пшенице, вишкови који су слободни за извоз за преостала два месеца су 1.850.000 тона.

"Ако у мају и јуну успемо да извеземо по 150.000 тона пшенице месечно, под условом да буде тражње, да постоји стабилна понуда на тржишту и да нема проблема са логистиком, ми долазимо до цифре од 1,55 милиона тона пренесених залиха. Мањи извоз условиће још веће залихе. Чак и да неким чудом извеземо више и залихе буду 1,3 милиона тона, нас чека трећа година за редом са историјским залихама пшенице у Србији", каже директорка Уружења "Жита Србије".

"То даље ствара проблеме везано за складиштење и очување квалитета пшенице и ове која нам стоји у складишту и нове када се буде мешала са старом, што је неминовно у већем броју силоса", упозорава.

Цена пшенице је, истиче, у протеклих годину дана била слабо подложна променама. Новим родом се прошле недеље трговало по цени од 19 до 19,5 динара по килограму утоварено, то јест, 20 до 21 динара довезено у луку. Домаћи произвођачи, подсећа, имају могућност да закључе терминске уговоре о продаји пшенице и много пре жетве. Такође, омогућено им је да и сами извозе уколико то желе. У сваком тренутку имају велики дијапазон купца, од млинарске индустрије, складиштара, домаћих трговаца, фабрика за производњу сточне хране до извозника.

"Проблем је што се на домаћем тржишту оног тренутка када се цена пшенице помери минимално на горе, понуда смањује у наредних неколико дана или потпуно нестаје. Произвођачи ишчекују даљи раст цене, иако би реално могли и да профитирају у том тренутку. Због тога ми као извозно тржиште нисмо у могућности да без велике муке понудимо веће количине пшенице светском тржишту. Немамо ни стабилну понуду, ни стабилан извоз пшенице", каже Савовићева.

Жетва пшенице ове године може се очекивати већ почетком јуна, што је најраније у последњих 20 или 30 година. Рецимо, 2018. жетва је почела око 10. јуна, а ове године то ће сигурно бити пет или шест дана пре, кажу стручњаци.

понедељак, 24. јун 2024.
32° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару