Општине против смањења буџетских давања

Председници општина и градоначелници градова Србије незадовољни су због најављеног смањења преноса средстава из буџета, јер сматрају да ће то угрозити рад локалних самоуправа.

Први људи општина и градова су мишљења да ће то аутоматски значити престанак инвестиција, и имати низ других последица. Незадовољни су и што се о мерама Владе информишу из медија.

Општине у Србији одавно штеде, али њихови челници сматрају да је терет економске кризе, неравномерно распоређен и да иде на штету локала.

Председник Општине Параћин Саша Пауновић сматра да ће недостатак новца из допринети слабијој реализацији планираних радова.

"То ће искључиво значити мање асфалтираних улица, мање радова на канализационој и водоводној мрежи, мање радова везаних за здравство, школство", рекао је Пауновић.

Градоначелник Чачка Велимир Станојевић истакао је да град бити ускраћен за око 200 милиона динара, како је прочитао из новина.

Председник Сталне конференције градова и општина Ненад Миленковић сматра да је највећи проблем што се не разговара са људима који планирају уштеде.

Средства из буџета троше се на плате запослених, али челници општина кажу да њих много више кошта републичка администрација на локалу.

Председник Општине Инђија Горан Јешић рекао је да гарнтује да би се број запослених у општинама смањио за пет хиљада када би се променио Закон о раду.

"Дајте нам законску могућност да отпустимо те људе а да они сутра на суду, позивајући се на закон, не добију спор против локалних самоуправа. Али исто тако хајде да отпустимо 10.000 људи и у републичкој администрацији", истакао је Јешић.

За Врање је смањивање буџета опасно, сматра Мирољуб Стојковић председник општине, јер општина неће моћи да конкурише за средства НИП-а.

"Општина Врање добила око 90 милиона, ми смо у обавези да обезбедимо 35 процената, односно око 30 милиона, што нећемо моћи да платимо ако немамо редован трансфер", рекао је Стојковић.

Градоначелници закључују да је нереално смањивати трансфере средстава општинама за 40 одсто, будући да се зна да се тим новцем плаћају послови из домена републике, односно здравство и просвета.

Очекују да ће пре објављивања мера ипак учествовати у доношењу одлука о решењима за излазак из кризе.