Читај ми!

Блага зима гомила залихе – колико и где су појефтинили огревно дрво и пелет

Професор Шумарског факултета Бранко Главоњић рекао је за РТС да је блага зима утицала на пад потрошње, самим тим и пад потражње за огревним дрветом, али и другим типовима дрвних горива. У овом тренутку цене су ниже између 700 и 1.500 динара по једном просторном метру, у зависности од региона. Цене пелета су ниже за 4.000 до 6.000 динара, односно између 15 и 20 процената у поређењу са ценама које су биле средином јануара ове године, наводи Главоњић.

На стовариштима коначно знатнија појефтињења огрева – цена дрва нижа је и до 15 одсто, а пелета 20 одсто. Блага зима донела је и велике главобоље произвођачима а посебно пелетарима. 

У фабрикама су нагомилали залихе, а сада се суочавају и са падом цена јер је због мање тражње у читавој Европи готово стао извоз. 

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је у овом тренутку снабдевеност тржишта изузетно добра и да на стоваришту има свих врста дрвних горива у довољним количинама.

"Блага зима утицала је на пад потрошње, самим тим и пад потражње за огревним дрветом, али и другим типовима дрвних горива. То је утицало и на пад цена. Цене падају већ четврти месец заредом. Последње појефтињење огревног дрвета догодило се 1. априла, што није првоаприлска шала. Заиста су цене огревног дрвета снижене и у овом тренутку цене су ниже између 10 и 15 процената у поређењу са ценама које су биле средином јануара ове године“, рекао је Главоњић.

Професор каже да то значи да су цене у овом тренутку ниже између 700 и 1.500 динара по једном просторном метру, у зависности од региона.

Тако, на пример, највеће појефтињење дрвета забележено је у региону Западне Србије и Шумадије. У овом тренутку цене су ниже између 1.000 и 1.500 динара, док је у Београду то снижење било између 700 и 1.100 динара.

Још једно појефтињење дрвета у наредним месецима

Имајући у виду изузетно смањену потражњу, велике залихе и код произвођача и у каналима продаје, реално је очекивати још једно појефтињење огревног дрвета у наредним месецима, најавио је Главоњић.

Када ће то бити, тешко је тачно рећи, у овом тренутку, имајући у виду да је последње појефтињење било пре два дана, додаје он.

И стање у фабрикама пелета, које користе огревно дрво за своју производњу, такво је да су њихова стоваришта пуна, јер су многе фабрике пелета скоро у потпуности прекинуле снабдевање огревног дрвета, рекао је професор.

Фабрике пелета суочавају се с падом производње, какве су цене

У 2023. години, производње пелета је пала први пут испод 400.000 тона, што је за око 20 одсто мање у поређењу са 2021. годином, која се сматра рекордном годином по производњи пелета у Србији.

Блага зима, пад потражње утицали су и на пад цена. У овом тренутку цене пелета су ниже за 4.000 до 6.000 динара или између 15 и 20 процената у поређењу са ценама које су биле средином јануара ове године, наводи Главоњић.

Навео је пример да се цене сертификованог пелета домаћих произвођача на већини стоваришта крећу између 25.700 и 28.500 динара. Међутим, има да се купи и за 22.000 динара.

То је један од парадокса ове тешке кризе које је погодила фабрике пелета од којих су неке биле принуђене да продају пелет испод цене коштања да би дошле до обртних средстава како би могле да исплаћују рате кредита, лизинга и свих осталих трошкова које имају у овом тренутку, објаснио је Главоњић.

Пелетари су тражили подршку Владе, где је решење

Од шест великих фабрика за производњу пелета, свега једна фабрика је радила од почетка године до данас, док остале фабрике или нису радиле или су радиле са прекидима.

"Произвођачи су се обратили Влади Србије за помоћ, Влада је показала велику заинтересованост да им помогне. Произвођачи су изнели своје проблеме, изнели су и предлоге решења и заједно са представницима Владе се у овом тренутку траже одређене мере и очекујемо да ће оне бити донете у најкраћем року", навео је Главоњић.

Превазићи кризу залиха

У Србији постоји 91 активни произвођач пелета, од тога највећи број су у групи малих и средњих произвођача како по капацитетима, тако и по величини производње на годишњем нивоу.

Према његовим речима, најважније је да мере које Влада буде донела "заиста у кратком року" помогну фабрикама да преживе "кризу залиха", јер је јако битно да сачувамо домаћу производњу зато што је она окосница домаће потрошње.

Подсећа да је Србија највећи потрошач пелета у југоисточној Европи са годишњом потрошњом између 450.000 и 490.000 тона.

петак, 19. април 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво