Читај ми!

Апликације и картице лојалности – коме се то више исплати, купцима или продавцима

Навику сакупљања купона захваљујући којима се поједини производи купују по сниженим ценама, домаћице на Западу одавно су усвојиле. Наши трговци нуде картице и, у последње време, апликације лојалности. Шта мисле трговци, потрошачи, економисти – коме се то више исплати, купцима или продавцима?

Да ли имате нашу картицу – колико пута су вам ово питање поставили на бензинским станицама, у апотекама и продавницама?

Из једног великог трговинског ланца тврде да у овом тренутку више од и милион и по људи у Србији користи апликацију лојалности.

"Пословање се дефинитивно унапређује не само програмима лојалности него и другим врстама акција, тако да наши потрошачи, они који су верни имају додатни мотив да дођу, али долазе додатно и нови потрошачи који су мотивисани неким попустима. Уштеда може да буде реално и значајна за потрошачку корпу. Приметили смо да потрошачи врло цене ову врсту програма лојалности и да се враћају због купона и попуста које нудимо“, каже руководилац корпоративних комуникација Марија Којчић.

Жеља за куповином још више нас обузме када чујемо акција или попуст. Али, да ли знамо колико тачно уштедимо?

Грађани са којима је новинар РТС-а разговарао кажу да апликације и картице лојалности користе, али су свесни да у већини случајева уштеде нису значајне.

Долажење до нових купаца веома скупо

Лојални купац вреди више од новог, зато што је долажење до нових купаца веома скупо, објашњавају економисти.

"Део маркетиншког буџета који би трошили можда на кампање, на медије, на неке друге маркетиншке алате, овом приликом преносе директно својим потрошачима. Увек се бирају артикли који су атрактивни, увек се бирају периоди времена који су атрактивни и купци зато имају понекад илузију да јако много стеде, са друге стране добију заиста неке понуде које не могу да добију други“, објашњава професор Економског факултета Горан Петковић.

Приликом пријављивања за програм лојалности, купци компанијама дају своје податке, које на основу њих реализују кампање и праве циљне групе, како би сваком потрошачу понудили оно што му је потребно и што одговара његовом новчанику.

Када бисмо водили евиденцију о томе колико уштедимо, највероватније би нас изненадило да то и није баш тако много како нам се чини.

Економисти кажу да уштеда не прелази 4 до 5 одсто. С друге стране, да нисмо верни потрошачи у џепу нам ни толико не би остало.

Када се све сабере и одузме да бисмо више уштедели морамо више и да потрошимо.

субота, 25. мај 2024.
28° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије