Читај ми!

Субвенције веће, а сточни фонд све тањи – удео сточарства у аграру далеко испод просека у ЕУ

Држава је повећала субвенције за грла, међутим сточари понављају да су у веома тешкој ситуацији. О томе сведочи и нови попис према коме је говеда мање за 18 одсто. Нови проблем представља укидање субвенције на земљиште које сточари добијају од државе по праву пречег закупа што ће, како каже Драган Станојевић, професор Пољопривредног факултета у Земуну, погодити најпре велике произвођаче у Војводини.

Професор Пољопривредног факултета у Земуну, Драган Станојевић каже за РТС да је сточарство мотор развоја целе пољопривреде. Указује на то да је његов удео у аграру у Немачкој, Француској и Холандији преко 60 одсто, код је код нас вероватно испод 30.

Станојевић је оценио да су резултати пописа пољопривреде наша дијагноза која је потврдила да смо изгубили 18 одсто говеда, 30 одсто свиња и исто толико коза.

Каже и да тај процес траје већ тридесет година а да су разлози за то покидани производни ланци као и неконтролисани увоз из земаља које имају јефтинију производњу.

Професор Станојевић сматра да субвенције државе могу поправити ситуацију. Подсећа да су оне повећане за 60 одсто, односно са 25.000 динара по грлу на 40.000 динара као и да је премија за млеко подигнута са 15 на 19 динара.

За одлуку да се укину субвенције на земљиште које сточари добијају од државе по праву пречег закупа, каже да ће погодити најпре велике произвођаче и то у Војводини.

"Реч је о доста специфичној ситуацији. На пример у централној Србији државна земља нема претерани значај јер се гро државне земље налази у Војводини. Фармери из Војводине већином закупљују земљу у државном власништву", објашњава Станојевић.

"С друге стране, они и даље улажу у ту земљу без обзира да ли добијају субвенције или не. Субвенције по грлу су повећане и ми сад имамо ситуацију да су они добили 15.000 више за краву а изгубили су 35.000 по хектару. Тако да они нису са те стране у плусу. Замислите једно газдинство које има 100, 150 крава то је озбиљна цифра за коју су они остали ускраћени", истиче Станојевић.

Иначе, након што су пољопривредници у преговорима са Министарством пољопривреде одбили оснивање Аграрне коморе, два удружења која окупљају одгајиваче товних раса "Агропрофит" и "Касум" су одлучили да убудуће своје пословање унапреде у оквиру Групације за сточарство Привредне коморе Србије.

Први разлог да се сточари као примарни произвођачи укључе у коморски систем је унапређење стања у овој области када је реч о увозу и извозу живих јунади и јунећег меса. Очекују и проналажење нових тржишта за српску јунетину, али и веће присуство у домаћим месарама.

Адам Бугар из Секције одгајивача говеда у Привредној комири Србије наглашава да велика количина меса јунећег и свињског улази у Србију непотребно, будући да имамо сопствене капацитете, сопствене производње.

"Наше деловање ће се усмерити ка томе. Има много нерешених питања, коришћење природних ресусрса, нису стављени у равноправан положај око државних ораница", наводи Бугар.

Увоз чистих раса неопходан за очување здравља стада

Када је реч о увозу квалитетних јунади сточари су део привредних кретање. Сарадња са Привредним коморама других земаља може олакшати увоз чистих раса, неопходних за очување здравља стада у Србији.

“Имамо доста прилике да увозимо. Надам се да ове 2024 године једно 500,600 комада , можда хиљаду комада увеземо лимузина и шаролеа највише и ангуса“. каже Тибор Берзе из Удружења сточара “Касум”.

Производња товних јунади је исплативија када су грла већим делом године на испаши.

"Има неискоришћених пашњака који су од периода од 1. априла до 1. новембра на располагању. Ту је храна јефтина, сад смо сведоци релативно добре и стабилне цена јунади на тржишту", наводи Јосип Чешљар из Пољопривредне стручна служба Сента

Удружења одгајивача товних говеда "Агропорфит" и "Касум" припремили су анализу цена за 94 земље. Конкурентни смо са земљама у окружењу, те Грчком и Италијом.

Откупна цена од 3,20 до 3,30 евра за килограм живе мере и извоз у Грчку или Италију где је килограм јунетине око 12 евра обезбеђује свима у ланцу зараду.

четвртак, 18. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво