Србија није највећи "расипник" у региону

Светска економска криза натерала је владе многих земаља да уведу мере штедње у јавном сектору, а потрошња држава у региону, углавном, осетно надмашује просек Европске уније.

Уколико се као мерило посматра удео јавне потрошње у бруто домаћем производу (БДП), Србија је изнад просека ЕУ, али троши мање од других земаља западног Балкана.

Најновији подаци показују да у нашој земљи јавна потрошња обухвата око 44,5 одсто вредности оствареног БДП -а, док је у Хрватској и Црној Гори тај удео око 49 одсто БДП-а.

У ЕУ издаци за јавну потрошњу су знатно нижи и у просеку износе 35,8 одсто БДП-а.

Јавни сектор у Хрватској обухвата, према најсвежијим подацима, 65.000 људи (оружане снаге, царинска служба и чиновнички апарат), као и још 180.000 лица запослених у различитим јавним службама.

Влада Хрватске има, иначе, 15 министарстава.

Постоји, такође, више хиљада радника у локалним и и регионалним нивоима управе.

За разлику од запослених у државним и јавним службама којима је плата смањена за шест одсто и враћена на ниво из 2008, запосленима у јединицама локалне самуправе зарада није умањена. 

Хрватска има буџетски дефицит мањи од три одсто БДП-а, али према неким анализама троши око два и по пута више средстава за финансирање својих јавних служби него Србија, иако има дупло мање становника.

Премијер Хрватске Иво Сандер саопштио је протекле седмице, приликом представљања плана ребаланса буџета за ову годину, да сви запослени у државним предузећима и установима не могу више рачунати на раније договорени шестопроцентни раст плата у 2009.

Хрватска се за сад није одлучила да уводи додатни порез на зараде запослених, а ту непопуларну меру избегла је да примени и Федерација БиХ, док се у Републици Српској од почетка ове године порез обрачунава на бруто зараду, а не као до тада на нето примања.

Више од 100 хиљада чиновника у БиХ 

Администрација у БиХ троши између 50 до 70 одсто буџетских средстава, посебно у Федерацији БиХ, где постоје министарства и на кантоналном и републичком нивоу.

Покушај да се административна служба смањи до сада није уродио плодом и због тога представници међународне заједнице непрестано упозоравају власти у БиХ.

Истраживање Центра за хуману политику показало је да је од укупног броја запослених у БиХ у јавној управи запослено 11 одсто, односно око 105. 000 људи што је готово дупло више него у земљама окружења.

Плате политичара у извршној и законодавној власти у последње четири године порасле су за око 100 одсто.

Зараде чланова Председништва БиХ, председавајућег и министара у Савету министара БиХ, веће су у просеку осам пута од просечне плате у БиХ.

Република Српска, међутим, ако се посматра издвојено од БиХ има, према подацима које је пренео бањалучки "Глас српски", најмање учешће јавне потрошње у оствареном БДП -у од свега 35 одсто.

Румунија порески рекордер 

Према броју разних пореза у региону Балкана, али и у целом свету, Румунија је без премца, јер према подацима Светске банке има чак 113 врста пореских намета.

Занимљиво је да се број пореза у Румунији увећао у току 2007. године, када је та земља постала чланица ЕУ, за 19, па је то утицало да по том показатељу буде прва на светској ранг - листи.

Румунија је осим по броју пореза позната и по веома високој јавној потрошњи, што показује и податак да ће буџетски дефицит те земље ове године бити већи од 4,5 одсто, иако је Међународни монетарни фонд инсистирао да ти издаци не премаши тропроцентни ниво, што је предвиђено и правилима ЕУ.

Српски аналитичари наводе да је Румунија и поред тако бројних пореза створила бољи амбијент за мале привреднике, јер су њихове пореске обавезе у тој земљи неколико пута мање него у нашој држави.

Мађарска влада је за ову годину усвојила неколико посебних уредби за смањење потрошње, укључујући, између осталог, ограничнење плата запослених у јавним службама да би свела буџетски дефицит на око три одсто БДП -а.

Претходних година је мађарски буџетски дефицит, услед неумерене јавне потрошње, био безмало три пута већи од нивоа дозвољеног прописима ЕУ.