Читај ми!

Благи опоравак текстилне индустрије у Србији, далеко од старе славе

Србија има 1.600 регистрованих привредних друштава за производњу текстила. Текстилну индустрију опоравља долазак великих инвеститора у протеклој деценији који отварају фабрике и запошљавају хиљаде радника. У претходној години у тој грани привреде забележен је раст увоза и извоза.

Један од сектора са најдужом традицијом у Србији некада је запошљавао више од 250.000 радника. Девастирана санкцијама, транзицијом и приватизацијом, текстилна индустрија није се опоравила до данас. Међутим, фабрике отворене широм Србије покренуле су процес обнове.

"Тренутно је у текстилној индустрији запослено 61.000 радника и просечна нето плата за 2022. годину је била око 55.000 динара. Свакако се тренутно суочавамо са недостатком радне снаге. Међутим, надамо се да ћемо у будућем периоду уз улагање ресурса у образовање, вештину, науку и дигитализацију бити у прилици да се на том пољу ствари мало поправе", каже Милица Љубојевић из Привредне коморе Србије.

Производња у паду

До тада, увози се и радна снага. Материјали и други производи највише стижу из Турске, Кине, Италије и других земаља Европске уније, у коју извозимо 80 одсто производа. И док извоз расте, производња је у паду.

Ипак, како кажу у ПКС-у, текстилна индустрија је након ковида доживела благи опоравак, многе компаније из иностранства планирају пребацивање производних погона из земаља Далеког истока у земље Европе, што ће бити велика шанса и за нашу индустрију и за наше раднике.

"Те земље су доминантно биране због јефтине радне снаге, тако да верујем да ћемо ми морати да понудимо нешто више нашим радницима, додатно образовање, улагање у вештине и дигитализацију, како бисмо били конкурентнији", објашњава Љубојевићева.

Ко је заинтересован за рад у текстилној индустрији

У производњи се највише раде додатни послови, попут кројења и шивења, а српских модних брендова је мало. Због тога је тешко заинтересовати младе за текстилни сектор.

Школа која то ради најдуже на Балкану, прима по 60 студената на три студијска програма - текстилно инжењерство, дизајн текстила и одеће и менаџмент. Заинтересованих, кажу, има у складу са потребама привреде.

"Ми кроз наше студијске програме припремамо студенте да се што боље укључе у привредне процесе. Имамо јако добру сарадњу са привредом, чланица смо и Кластера модне и одевне индустрије Србије тако да могу заиста да се похвалим да наши студенти имају леп реноме када је у питању привреда, да одавде излазе квалитетни кадрови", указује Адела Медовић Баралић из Високе текстилне школе за дизајн, технологију и менаџмент, АТУСС Београд.

Стратегија одрживог текстила

Млади би најпре у дизајнере, а остварују и успехе у тој области. У школи их уче и да прате глобалне трендове у текстилној индустрији. Један од главних је да је брза мода ван моде.

"Постоји стратегија одрживог и циркуларног текстила која је објављена прошле године у Бриселу у марту, где су дате смернице како ће се текстил развијати. Циљ је да се модернизује, да то буде зелени сектор, тако да наши студенти нарочито кроз мастер програм добијају информације о томе. Један од циљева јесте редизајн и рециклажа текстила тако да стратегија нам ствара наду да ће се направити ренесанса малих радионица и студија којих већ има пуно по Словенији и уопште по Европи", истакла је Адела Медовић Баралић.

Србија је недавно потписала и Букурештанску декларацију за одрживу будућност индустрије текстила, са још четири земље из региона, која прати циљеве европске стратегије развоја сектора до 2030. године. Један од главних циљева је и еколошки, јер је текстилна индустрија један од највећих загађивача животне средине.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво