Читај ми!

Благи опоравак текстилне индустрије у Србији, далеко од старе славе

Србија има 1.600 регистрованих привредних друштава за производњу текстила. Текстилну индустрију опоравља долазак великих инвеститора у протеклој деценији који отварају фабрике и запошљавају хиљаде радника. У претходној години у тој грани привреде забележен је раст увоза и извоза.

Један од сектора са најдужом традицијом у Србији некада је запошљавао више од 250.000 радника. Девастирана санкцијама, транзицијом и приватизацијом, текстилна индустрија није се опоравила до данас. Међутим, фабрике отворене широм Србије покренуле су процес обнове.

"Тренутно је у текстилној индустрији запослено 61.000 радника и просечна нето плата за 2022. годину је била око 55.000 динара. Свакако се тренутно суочавамо са недостатком радне снаге. Међутим, надамо се да ћемо у будућем периоду уз улагање ресурса у образовање, вештину, науку и дигитализацију бити у прилици да се на том пољу ствари мало поправе", каже Милица Љубојевић из Привредне коморе Србије.

Производња у паду

До тада, увози се и радна снага. Материјали и други производи највише стижу из Турске, Кине, Италије и других земаља Европске уније, у коју извозимо 80 одсто производа. И док извоз расте, производња је у паду.

Ипак, како кажу у ПКС-у, текстилна индустрија је након ковида доживела благи опоравак, многе компаније из иностранства планирају пребацивање производних погона из земаља Далеког истока у земље Европе, што ће бити велика шанса и за нашу индустрију и за наше раднике.

"Те земље су доминантно биране због јефтине радне снаге, тако да верујем да ћемо ми морати да понудимо нешто више нашим радницима, додатно образовање, улагање у вештине и дигитализацију, како бисмо били конкурентнији", објашњава Љубојевићева.

Ко је заинтересован за рад у текстилној индустрији

У производњи се највише раде додатни послови, попут кројења и шивења, а српских модних брендова је мало. Због тога је тешко заинтересовати младе за текстилни сектор.

Школа која то ради најдуже на Балкану, прима по 60 студената на три студијска програма - текстилно инжењерство, дизајн текстила и одеће и менаџмент. Заинтересованих, кажу, има у складу са потребама привреде.

"Ми кроз наше студијске програме припремамо студенте да се што боље укључе у привредне процесе. Имамо јако добру сарадњу са привредом, чланица смо и Кластера модне и одевне индустрије Србије тако да могу заиста да се похвалим да наши студенти имају леп реноме када је у питању привреда, да одавде излазе квалитетни кадрови", указује Адела Медовић Баралић из Високе текстилне школе за дизајн, технологију и менаџмент, АТУСС Београд.

Стратегија одрживог текстила

Млади би најпре у дизајнере, а остварују и успехе у тој области. У школи их уче и да прате глобалне трендове у текстилној индустрији. Један од главних је да је брза мода ван моде.

"Постоји стратегија одрживог и циркуларног текстила која је објављена прошле године у Бриселу у марту, где су дате смернице како ће се текстил развијати. Циљ је да се модернизује, да то буде зелени сектор, тако да наши студенти нарочито кроз мастер програм добијају информације о томе. Један од циљева јесте редизајн и рециклажа текстила тако да стратегија нам ствара наду да ће се направити ренесанса малих радионица и студија којих већ има пуно по Словенији и уопште по Европи", истакла је Адела Медовић Баралић.

Србија је недавно потписала и Букурештанску декларацију за одрживу будућност индустрије текстила, са још четири земље из региона, која прати циљеве европске стратегије развоја сектора до 2030. године. Један од главних циљева је и еколошки, јер је текстилна индустрија један од највећих загађивача животне средине.

понедељак, 09. децембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње