Скенирани стартапи у Србији – где смо ми, а где је Европа

У домаћим стартапима ове године очекује се раст од 50 одсто и 3.000 нових радних места, каже за РТС директор Иницијативе "Дигитална Србија" Небојша Бјелотомић. Стартап заједница мора још да расте да би достигла бар Европу, истиче Бјелотомић, али наводи и да је међу оснивачима стартапа у Србији проценат жена већи него у Европи.

Иницијатива "Дигитална Србија" објавила је извештај "Стартап скенер 2023", који даје анализу окружења у којем послују домаће технолошке компаније, фокусиране на глобално тржиште.

Небојша Бјелотомић, директор Иницијативе "Дигитална Србија" наводи да су у анализи, која је спроведена у оквиру пројекта "Предузми идеју", анкетирали 167 стартапа, што је мало више од трећине укупног броја.

Само у 2022. години стартап екосистем у Србији порастао је за више од 20 одсто.

То показује бројка од око 3.000 нових радних места, које стартапи планирају да попуне у 2023. години.

Бјелотомић оцењује да су резултати анкете добри и да подаци од претходне године, када је отворено око 2.000 радних места, показују да план о још 3.000 радних места није нереалан.

Већина стартапа очекује раст од 50 одсто

Скоро две трећине стартапа очекује раст бизниса за више од 50 одсто у овој години, а Бјелотомић оцењује да је, с обзиром на претходне године – то и могуће.

"Морамо узети у обзир да они расту од мале основе, тако да тих 50 одсто, колико год да значајно звучи, није у апсолутном износу тако велико. Ипак, за те компаније то је јако битно, јер на тај начин увећавају број корисника и свој промет, сопствену вредност, што је за њихове инвеститоре, који су нераскидиво везани за стартапе, такође битно и то је основ да неки нови инвеститори додатно инвестирају како би следећих година имали тако значајан раст", објашњава Бјелотомић.

Три ствари од којих стартапи зависе

Поред ширења својих тимова, стартапи су већински окренути ка повећању продаје и прикупљању капитала.

"Стартапи зависе од финансирања и да неко поверује да је њихов бизнис модел довољно добар и да ће брзо порасти и створити вредност. Ми се у Дигиталној Србији трудимо да привлачимо инвеститоре из региона и света. Следећа ствар је да квалитетне људе привучете у компанију, то је већ општи проблем компанија у бизнису. Трећа ствар је да дођете до свог корисника, да убедите некога да то што радите решава његове проблеме и да он то треба да плати", истиче Бјелотомић.

Где смо ми, а где је Европа

Упитан где је Србија у односу на светске стартапе, истиче да су домаћи предузетници имали неколико добрих година и да није било непријатних изненађења, али да стартап заједница мора још да расте да би достигла барем Европу.

"Ако причамо о томе где смо ми, а где би требало да будемо, ако гледамо ту неку прву лигу, ми тренутно са 600 стартапа треба да растемо и два и три пута да бисмо дошли до неког нивоа где се налазе неки центри у Европи, не у Америци у Силицијумској долини, где има 40.000 стартапа. У Стокхолму, Берлину, Амстердаму, стартапа има три до четири хиљаде", наводи Бјелотомић.

Истиче и да су оснивачи домаћих стартапа у 20 одсто случајева жене, што је више него у Европи, где је тај проценат од 12 до 15 одсто.

"Желели бисмо да то буде више, али опет лепо је што су у Србији даме активније по питању техничког предузетништва", закључује директор Иницијативе "Дигитална Србија".

субота, 15. јун 2024.
25° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије