Криза најтеже погађа Источну Европу

Европска банка за обнову и развој процењује да светска криза најтеже погађа земље источне Европе, јер су јако зависне од страних позајмица. На Западу страхују да регион неће моћи редовно да измирује дугове и да би, као непоуздан платиша, могао да сруши целокупан европски банкарски систем.

Већина источноевропских валута брзо губи вредност и грађанима, који су се задужили у еврима или швајцарским францима, све је теже да отплаћују банкарске кредите.

Јанис и Лаура Икауниекс

Јанис и Лаура Икауниекс, живе у Риги, главном граду Летоније. Када су од банке позајмили око 100.000 евра да би купили трособан стан, локална валута је била стабилна, 85 одсто кредита које су одобриле летонске банке је у еврима. Према последњим анализама, две трећине Летонаца има проблема да их отплаћује.

"Узео сам кредит у време економског раста. Моја плата је још увек већа од месечне рате, али у случају девалвације лата, она неће бити довољна. Мораћемо да издвајамо и део Лаурине плате", рекао је Јанис Икауниекс.

Летонска економија једна је од најтеже погођених светском економском кризом. Прогнозира се економски пад од дванаест одсто, па влада упозорава да би 2009.године могла да буде година борбе да се избегне банкротство земље.

Претходна министарска гарнитура је, под притиском незадовољних Летонаца, прошлог месеца поднела оставку.

"Парекс банка" била најбоља 

"Парекс банка" била је друга највећа банка у земљи, али није издржала терет кризе. Национализована је у новембру, када је влада купила 51 одсто акција за симболична два лата, што је око три евра. Званична Рига каже да би јој највише помогло ако би постала чланица еврозоне.

"Било би мудро да све три балтичке земље што пре пређу на коришћење заједничке европске валуте. Морали бисмо да предузмемо све да уђемо у еврозону до 2011. године", рекао је Ојарс Кехрис из Удружења економиста Летоније.

Слично је у Мађарској, где је форинта на историјском минимуму. Мађарска сваког дана само за камату на државни дуг плаћа тринаест милиона евра, а новца је све мање.

Криза им неће уништити смисао за хумор 

Производња не да опада, него се суновраћује - у јануару је била за петину мања него пре годину дана.

"Док су источноевропске економије доживљавале брзу експанзију, а валуте им јачале, било је сигурно задуживати се у чврстој валути. Сад се ситуација преокренула и гледамо како се и појединци и компаније широм региона муче са нараслим ратама, а то погодује продубљивању кризе", рекао је аналитичар Маник Нараин

Крај зачараном кругу се не назире. Летонци, међутим, кажу да неће дозволити да им криза уништи смисао за хумор.

Што више опада производња, расте број шала на рачун власти. Највише их је посвећено претходном министру финансија, који је крајем прошле године за економску кризу рекао да није ништа посебно.

У исто време је са Међународним монетарним фондом преговарао о позајмици од седам и по милијарди евра.