среда, 04.03.2009, 11:45 -> 13:01
štampajАлбанија на листи рањивих
За превазилажење глобалне кризе најсиромашнијим земљама потребна додатна помоћ од 25 милијарди долара, саопштио ММФ. Опасност од хуманитарне кризе. Албанија и Молдавија међу 26 "високо рањивих" у групи са афричким, азијским и латиноамеричким државама. Опасност од хуманитарне кризе.
Најсиромашнијим земљама у свету ове године је неопходна додатна помоћ од 25 милијарди долара да би превазишле последице текуће глобалне финансијске кризе, саопштио је Међународни монетарни фонд.
Експерти ММФ-а процењују, осим тога, да би сума помоћи за групу од 22 најсиромашније земље планете могла да нарасте на 140 милијарди долара, уколико се економска криза у свету додатно погорша.
Албанија и Молдавија на листи 26 "високо рањивих" у истој групи са најсиромашнијим афричким, азијским и латиноамеричким државама.
Извршни директор ММФ-а Доминик Штрос Кан означио је текућу економску ситуацију у најмање развијеним светским економијама као "трећи талас" кризе који се проширио из сфере финансија на кредитно тржиште, а потом и на потрошачку тражњу.
Први талас кризе погодио је, како се наводи у анализи објављеној на сајту ММФ-а , најразвијеније земље, а потом су на ред дошле државе са економијама у наглом расту, да би на крају последице глобалног финансијског потреса осетио и најмање развијени део света.
Штрос Кан је рекао да очекује даљи раст броја земаља које ће се, у условима даљег заоштравања кризе, обратити ММФ-у са захтевом за зајам.
Пад страних инвестиција и прилива од дијаспоре
Анализе ММФ-а показују да група од 38 угрожених земаља сада бележи минус у платном билансу од укупно 165 милијарди долара, с тим што се та сума, у случају развоја најнеповољнијег сценарија, може увећати на 216 милијарди долара.
ММФ истовремено процењује да ће девизне резерве у 22 најгуроженије земље опасти испод нивоа који је довољан да покрије вредност њиховог увоза у периоду од три месеца.
Тој групи земаља је стога сада нужна финансијска помоћ од 25 милијарди долара, што обухвата око 80 одсто суме коју су сиромашне земље у свету примиле као помоћ током минулих пет година.
Експерти ММФ-а наводе да су мање развијене земље тешко погођене услед пада извоза и драматичног смањења прилива новца од њихових економских емиграната који живе и раде у САД и западноевропским земљама, чије привреде су у рецесији.
Сиромашне земље ће се, осим тога, суочити и са наглим падом директних страних инвестиција, услед опште економске кризе, прогнозира даље ММФ.
Опасност од хуманитарне кризе
Штрос Кан је оценио да би осетан пад цена хране и енергената требало, донекле, да олакша живот становницима неразвијенијих земаља, али под условом да се и инфлација у том делу света смањи.
Штрос Кан је, упозоравајући на драматичну ситуацију у сиромашном делу света, затражио да богате земље не смањују помоћ најсиромашнијим чланицама светске заједнице и да ниво помоћи који је указан Африци 2005. године удвоструче до краја ове деценије.
Челник ММФ-а је изразио страховање због могућег избијања хуманитарне кризе, ако се у најугроженијим земљама не буду усвојили и спроводили одговарајући социјални програм за помоћ најсиромашнијим деловима становништва.
Најновије истраживање Светске банке показује да би слабији привредни раст могао да увећа број људи у неразвијеним земљама који живе испод границе сиромаштва - на око 46 милиона, што је више него што се очекивало пре избијања финансијске кризе, у лето 2007. године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар