Самит Европске уније о кризи

Текућа економска криза, која прети да постане и политичка, била је главна тема ванредног самита Европске уније у Бриселу.

Заједничка координирана акција је, како су оцениле чланице Уније, једини начин да се преброди садашња криза, јер би мере заштите које предузимају једни могле да иду на штету других.

Самит је сазван због растућег ризика од протекционизма и подела унутар Европске Уније око начина борбе против финансијске кризе.

"Потпуно смо се сагласили да треба да се држимо наших правила и принципа о заједничком тржишту, финансијској стабилности и отворености економије", рекао је Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, који је пред самит упозорио чланице да се "не играју усамљених витезова" јер би такав појединачни приступ представљао трагедију за Европу.

Мађарски премијер Ференц Ђурчањ упозорио је да би све оштрија привредна криза могла да доведе до нових подела у Европи.

"Ми не би требало да дозволимо да нова гвоздена завеса подели Европу на два дела", рекао је Ђурчањ, изражавајући забринутост због све тежих последица кризе на економију његове земље и осталих држава у средњој и источној Европи.

Опасност од нових подела у Европи

Чешки премијер Мирек Тополанек је, такође, указао на опасност од нових подела у Европи.

"Овај самит мора показати да Европа не сме бити подељена на стару и нову, на источну и западну, упозорио је Тополанек.

Луксембуршки премијер Жан Клог Јанкер, који је председавајући скуповима министара финанија зоне евра, изјавио је да нема никаквих изгледа за лабављење постојећих правила у вези учлањења у постојећу монетарну унију 16 чланица ЕУ.

Немачка канцеларка Анегела Меркел је уочи самита затражила од челних политичара из земаља источне и средње Европе, које су већ постале чланице ЕУ или се припремају да то буду, да искрено саопште праву истину о ризицима који постоје у финансијским системима њихових држава.

Мини самит је сазвао пољски премијер Доналд Туск који је новинаре обавестио да нове чланице захтевају да се криза решава солидарно и без националних егоизама.

Мађарска је предложила да се донесе план помоћи у висини од 160 до 190 милијарди евра за финансијски сектор земаља Источне Европе, како би се избегла нова "гвоздена завеса" на континенту.

Подстицање економског раста 

Чланице ЕУ ће учинити све што је у њиховој моћи да подстакну економски раст у регионалној привреди, истиче се у нацрту документа о коме се расправљало у Бриселу.

У истом документу, који је предочен агенцији Ројтерс уочи почетка скупа, указује се да је "отварање кредитних могућности од суштинског значаја за спровођење фискалних мера у државама чланицама".

Политички прваци ЕУ подељени су око начина изласка из текуће глобалне економске кризе, јер међу међу њима постоје битне разлике око трговинске и политике буџетског дефицита, као и више других питања.

Данашњи самит ЕУ је најновији у серији скупова на високом нивоу који се одржавају у Европи и свету, а уочи априлског састанка лидера групе 20 индустријских најразвијенијих земаља у Лондону.

Инвестиције у земље Централне и Источне Европе 

Да би спречиле финансијски крах земаља Централне и Источне Европе, Светска банка и европске финансијске институције инвестираће у банкарски систем тог региона преко 30 милијарди долара.

Када је француски председник понудио помоћ аутомобилској индустрији, али под условом да је користи код куће, а не у својим фабрикама и Источној Европи изазвао је оштре реакције Чеха и других који страхују да би западни суседи спасавајући себе могли да их оставе на цедилу.

"Протекционизам је већа претња источноевропским земљама јер су зависне од трговине и инвестиција углавном из Западне Европе, али на дужи рок то би угрозило све европске привреде", сматра Фабијан Зелег из Центра за Европске политичке студије.

У Бриселу тврде да су механизми солидарности у пуном погону нарочито за рањивије чланице Уније, које су још увек изван еврозоне.

"Инструменти које имамо омогућавају да им помогнемо. То смо већ учинили у случају Мађарске којој је додељен зајам од 6,5 милијарди евра и Латвије којој је упућена прва уплата од милијарду евра", каже портпарол европског комесара за финансије Амелиа Торес.

И док се сиромашније источноевропске земље чланице ЕУ питају на какву заштиту Брисела могу да рачунају, неизвесност је још већа код оних које још нису под заједничким кишобраном ЕУ.

Макрофинансијска помоћ Србији  

Европска комисија разматра могућност да одобри затражену макроекономску и буџетску помоћ Србији, која би била допуна аранжману са ММФ-ом. Та помоћ биће утврђена под условима финансијског управљања договореног са Владом Србије.

Портпарол европског комесара за финансије Амелиа Торес каже да су у току су разговори у вези са макрофинансијском помоћи за Србију. Конкретни износи нису још утврђени.

У преводу за Србију, не би били отворени неки нови фондови, већ би било омогућено да већ постојеће ИПА фондове користи на други начин.

Убрзаном процедуром уместо да конкурише различитим пројектима, могла би да их употреби за буџетске и макроекономске потребе.