Читај ми!

Отворен Копаоник бизнис форум, "Србија 2030" централна тема "Српског Давоса"

На Копаонику се одржава 29. бизнис форум. Централна тема "српског Давоса" је - Србија 2030, агенда одрживог развоја. Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић изјавио је да ће се криза која се види на хоризонту разликовати од велике депресије из 2008. године, и да стога и одговор на њу мора да буде другачији.

У Гранд хотелу на Копаонику отворен је 29. бизнис форум. Александар Влаховић је изјавио на отварању да се Србија суочава са израженим економским и геополитичким ризицима, и да ће се криза која се види на хоризонту разликовати од велике депресије из 2008. године, и да стога и одговор на њу мора да буде другачији.

"Неопходно је начело опрезности и штедње у вођењу фискалне политике, а то значи без непотребног трошења новца за подстицај тражње. То такође подразумева и нижи дефицит од планираног, комфорнији фискални простор као и смањење дуга", рекао је Влаховић.

Истакао је да монетарна политика у складу са дефинисаним циљем треба да настави са имплементацијом сета софистицираних мера ради најефикаснијег одговора на постојеће и очекиване инфлационе притиске, без угрожавања економске активности.

Влаховић је истакао да се Форум поново одржава у време изборне кампање и да су знајући за то организатори Копаоник бизнис форума још у октобру изабрали за централну тему "Србија 2030, агенда одрживог развоја", како би направили пресек стања, указали на јаке стране, али и на рањивост наше економије.

"Данас када је сигурно да ћемо након почетка рата у Украјини бити изложени новим изазовима, показало се да смо правилно изабрали тему", рекао је Влаховић.

Нагласио је да је Агенда 2030. универзални документ који су усвојиле Уједињене нације и који дефинише 17 циљева, са три димензије – економски раст, социјалну инклузију и заштиту животне средине.

"Многи економисти прогнозирају период стагфлације"

Према његовим речима, првобитне пројекције су говориле да ће светска економија ове године расти за 4,4 одсто, лане је било 5,9 одсто, али је сасвим извесно да ће доћи до корекције пројектованог раста.

"Многи економисти прогнозирају да нам следи период стагфлације, односно стагнације привредне активности уз високу инфлацију", рекао је Влаховић и додао да је у јануару ове године инфлација у САД износила 7,5 одсто, што је највиши ниво у последњих 40 година.

Влаховић је нагласио да је сада кључни изазов за достизање пројектованог раста у 2022. години неизвесност у погледу трајања рата у Украјини.

Осврћући се на кризу изазвану пандемијом, нагласио је да је привреда Србије већ у трећем кварталу 2020. достигла преткризни ниво и да је држава Србија издашно помогла приватном сектору и становништву.

Нагласио је да се све до прошлог месеца чинило да је планирани раст БДП у 2022. години од 4,5 одсто реално постављен и достижан.

"Подразумевало се да ће план укупних инвестиција бити реализован и да ће сектори услуга, индустрије и грађевинарства наставити да расту садашњим темпом, а пошло се и од претпоставке да ће овогодишња пољоприведна сезона бити боља од прошлогодишње" , рекао је он.

Додао је да је, нажалост, сасвим јасно да ће рат у Украјини утицати на економску активност, а он би на нашу земљу могао да се огледа кроз више ствари.

"Прво је угрожавање нивоа економске активности у ЕУ, а вероватно и у нашем региону, а управо су они наши главни спољнотрговински партнери са којима реализујемо три четвртине промета. Друго је то што би дуго трајање сукоба могло да обесхрабри инвеститоре", истакао је Александар Влаховић.

Навео је да је рат подигао цене енергената, вероватно ће и хране, а можда ће Европска централна банка посегнути за рестриктивнијом монетарном политиком, што би могло додатно дестимулисати раст.

Као четврто је истакао отежани пласман робног извоза, јер ће очекивани проблеми у глобалним ланцима снабдевања додатно успорити економску активност.

"Србија мора да настави започете структурне реформе"

Влаховић је оценио да упркос актуелним неизвесностима Србија мора да настави започете структурне реформе и да је кулминација проблема у енергетском сектору поново у први план истакла потребу бржег и ефикаснијег реформисања великих јавних предузећа.

То, како је рекао, подразумева професионализацију управљања, пословну консолидацију и делимичну приватизацију.

Према његовим речима, због ковида и кризе у Украјини свет какав смо познавали је трајно промењен и Србија мора да настави да модернизује државу, мења структуру привреде, видљиво подиже продуктивност и конкурентност.

То, како је рекао, захтева реформски напредак у две кључне регије, а то су образовање и развој људског капитала, и унапређење квалитета институција и пословног амбијента.

Табаковић: Нико нема право да шири панику

Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић поручила је на отварању Копаоник бизнис форума да нико нема право да шири панику и лажне вести због стицања политичких поена.

Истакла је да не постоје безазлене лажи, али да постоје лажи које су прескупе, као што су ширење панике и страха.

Табаковићева је поручила да не треба да дозволимо да се настави неосновано ширење панике и страха, и да то прође некажњено.

"Одговорни за то морају да буду прозвани, јер стид није довољан", навела је гувернерка.

Кад рат почне, прва жртва је истина и немојте да дозволимо да кад изборне активности почну опет прва жртва буде истина, нагласила је Табаковићева.

Табаковићева je истакла да је држава припремила свеобухватан програм за заштиту становништва и привреде.

"У Србији су на време креиране резерве свега – енергетске и робне резерве, као и девизне резерве и ефективни страни новац", навела је гувернерка.

Мали: Одрживи развој важан, али се морају имати у виду глобални изазови

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да су за нашу земљу најважнији мир и стабилност и да Србија треба да избегне да у будућности буде на месту судара Русије и НАТО-а.

Мали је оценио да је за Србију важан одрживи развој, али да се морају имати у виду глобални изазови. Потребна је стабилност, а не свађе и поделе, и зато треба још јаче и боље да радимо и боримо се за свако радно место, поручио је министар.

"Стабилност нам је неопходна и надам се да ћете подржи политику мира и стабилности, а за све остало ћемо наћи решење", нагласио је Мали.

Поручио је да Србија има чиме да реагује у случају још горе кризе у свету.

Мали је истакао да се пуне Робне резерве и обезбеђују залихе свега што је потребно. "Имамо и довољно новца да набавимо све што је неопходно", поручио је Мали.

Министар је истакао да је курс и даље стабилан и да држава не дозвољава да се криза прелије на привреду.

Оценио је да данашњи свет више није исти као онај пре само две године. Поручио је да држава није одустала од програма "Србија 2025", који предвиђа улагање од четрнаест милијарди евра и додао да ће улагања бити и већа.

Кернс: Мастеркард посвећен малим и средњим предузећима

Учесницима се видео-поруком обратила и Ен Кернс (Cairns), потпредседница "Мастеркарда", који је главни партнер КБФ. Она је најавила да ће посвећеност "Мастеркарда" малим и средњим предузећима бити реализована кроз подршку Националној иницијативи за безготовинска плаћања "Бољи начин".

Нагласила је да је реч о примеру јавно-приватног партнерства који подржава напоре Владе Србије у борби против сиве економије.

субота, 27. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво