Сарадња Института за вештачку интелигенцију и Града Београда

Ана Брнабић је честитала потписницима споразума на томе што су показали иницијативу и предузимљивост да осмисле нови пројекат који ће бити од користи Београђанима, али и на томе што ће пилотирати пројекте који ако се покажу успешним, додаје, биће имплементирани и у другим градовима Србије.

Такође, те пројекте, казала је, Србија ће моћи да понуди и Европи и свету.

Говорећи о вештачкој интелигенцији у нашој земљи, Брнабићева је казала да је Влада уз помоћ домаћих истраживача, наших истраживача из иностранства и привреде успела брзо да заврши Стратегију, а убрзо затим основан је и Институт, који је већ потписао свој први уговор о поверљивости са једним великим немачким инвеститором "Континенталом".

Брнабићева је подсетила да се са дигитализацијом у Србији кренуло 2017. године и навела да је тада мало ко веровао да је Србија земља која има невероватан потенцијал да буде један од лидера у нечему тако напредном.

"Данас то нико не доводи у питање, после само шест година показали смо да Србија то може", казала је премијерка и навела да из године у годину нама се извоз ИТ услуга повећава, а да ће ове године износити две милијарде евра, док ће суфицит у тој области бити више од милијарду евра ове године.

Наводећи да се 2019. године размишљало о томе шта је следећи корак да се иде даље у модернизацију и како би се повећала разлика између Србије и конкурената у региону, али и Европи, премијерка каже да је једна од главних ствари која је идентификована вештачка интелигенција, док је друга ствар биомедицина, биотехнологија, биоинформатика и биодиверзитета.

"Чини ми се да успевамо да трчимо брже од осталих и да имамо оно што је најпотребније – визију, таленат и способне људе, све што нам је потребно да наставимо да напредујемо што ће довести до тога да наша економија буде јача, до раста просечних плата, самим тим пензија, као и све веће стопе раста и на крају крајева да успемо да надокнадимо оно изгубљено време деведесетих година и прве деценије двехиљадитих и да се етаблирамо као лидери", казала је Брнабићева.

"Држава улагала у развој вештачке интелигенције"

Министар Бранко Ружић је рекао да је важно да се наши најученији људи служе модерним технологијама и да осмишљавају производе којима можемо да се поносимо.

Према његовим речима, увођење вештачке интелигенције у систем једне метрополе какав је Београд је рефлексија колико је држава улагала у развој вештачке интелигенције.

Истиче да је вештачка интелигенција најбрже растућа технологија и у том смислу каже да су процене да ће та облчаст да вреди 500 милијарди евра до 2025. године.

"Радили смо много на развоју стратешких оквира, инфраструктуре, на томе да насе најеминентније истраживаче расејане по свету укључимо у ово што се ради у Србији", казао је Ружић.

"До 2025. године 126 милијарди долара за софтвер"

Споразум су у Научно-технолошком парку у Београду потписали градоначелник Београда Зоран Радојичић, директор Института за вештачку интелигенцију Дубравко Ћулибрк и директор ЈКП "Паркинг сервис" Андрија Чупковић.

Ћулибрк је навео да је мисија Института да се искористи сва експертиза у земљи, али и у иностранству и то све са циљем да се направи економија заснована на знању применом вештачке интелигенције.

"Вештачка интелигенција се сада већ сматра технологијом широке примене, као и електрична енергија", указао је Ћулибрк.

Навео је да су пројекције такве да ће до 2025. године 126 милијарди долара бити потрошено само на софтвер за вештачку интелигенцију, не рачунајући у то роботику.

Радојичић је рекао да је Београд поносан што има Научно-технолошки парк кроз који је до сада прошло више од 3.000 људи који су, како каже, дали допринос иновативним идејама.

Као један од примера сарадње Института за вештачку интелигенцију и Града Београда и концепта вештачке интелигенције, Радојичић је навео "Око соколово" и казао да то да је идеја од почетка добра говори и то што су многи градови из окружења заинтересовани за тај пројекат.

Казао је и да је важно да се младим људи који су успешни и у свету, али и код нас, кроз овај вид сарадње отвори могућност да иако оду у свет да се едукују, да се врате и да сви заједно радимо на томе да Београд буде још бољи град за живот.