Плима неплаћања доспелих обавеза

Mноги клијенти банака доспели су у кредитну неспособност. На то је утицао раст курса евра према динару. И док је грађанима лакше да преброде тешкоће када је реч о предузећима, ту ситуација постаје драматична.

Према речима гувернера Радована Јелашића, због немогућности измирења обавеза према држави и добављачима свакодневно се повећава број фирми које одлазе у стечај. Зато највише трпе буџет и запослени.

Зачуђених погледа испред празних излога и затворених радњи, попут ове суграђанке, биће све више јер је и у Србији дошло време да фирме које нагомилавају дугове морају да затворе врата док уз своју или туђу помоћ не нађу излаз.

До 10. фебруара скоро 58 хиљада предузећа у Србији је у бликади с дугом од 216 милијарди динара. Оно што забрињава да је свако треће у блокади дуже од два месеца и да се не ради о трговинским већ и производнима фирмама. Дакле из свих области екомномије.

Према важећем закону о стечају, фирма долази у ту ситуацију ако је дужник неспособан да обави плаћање у року од 45 дана од дана доспелих обавеза. Ако је потпуно обуставио плаћање у периоду од 30 дана и ако учини вероватним да своје обавезе неће испунити по доспећу.

Порасли трошкови кредита, кусрне разлике и камате 

И сам гувернер свестан је плиме неплаћања доспелих обавеза фирми које дугују не само једна другој већ и добављачима и банкама.

"Највећи број пријава односи се на пореску службу, али је према закону јасно ко може да покрене стечај. То су јавни тужилац пореска упрва банке итд. На нама је да објавимо стање транспарентно, а они обаве законску обавезу", објашњава гувернер.

Економиста Бранислав Јоргић сматра да су предузећа доспела у тешку ситуацију јер су производни циклус започели под стабилним условима, али да су им онда порасли трошкови кредита, курсне разлике и камате.

Предузећа у стечају највише дугују за порезе и доприносе, затим добављачима за преузету робу, а онда и за утрошену струју, воду, гас, комуналије.

Један од начина је да се организује и такозвана мултилатерална компензација и поравнају међусобна дуговања што смо имали у прошлости. Друга могућност је да фирме којима се највише дугује постану власници фирми дужника, што смо видели и у Америци.