Пандемија је утицала на продају, али винарија у околини Врања планира нова улагања
Од винове лозе и виноградарства се некада живело, а данас је мало оних који имају винограде, на југу Србије у врањском крају. Традицију виноградарства и производње вина чува и једна већа винарија која је пре три године у Нерадовцу код Врања, новим засадима, оживела старе винограде који су спаљени због старости и небриге о њима.
Врањску котлину одликује идеална клима за гајење винове лозе, одговарајући број сунчаних сати, свеж ваздух. Завршена је садња новог винограда, на 36 хектара је засађен "прокупац" домаћа сорта грожђа, на фолији, хидробуром, што је иновација у Србији.
"Јако нам је важно и битно да се вратимо нашим старим аутохтоним сортама, да њих подржимо и да Србија као једна винарска и виноградарска регија буде позната са својим локалним сортама које су овде од давнина", истиче Маја Алексић Илић, власница винарије.
Горан Стоиљковић, инжењер воћарства и виноградарства, каже да се приводи крају постављање кочића на винограду, док се у старом винограду ради зелена резидба. Након тока постављају се наслони.
Пре три године на још 20 хектара државног земљишта, засађене су такође домаће сорте грожђа. Прошле године су убране прве количине, а пандемија коронавируса није утицала на производњу, већ на продају.
"Мислим да смо завршили на крају са неких 10 одсто мање од планираног, што заиста у години каква је била није пуно, а производња није смањена, чак не мислим ни да ће ове године то бити случај", указује власница винарије Драгана Јањић.
Држава је преко ресорног министарства за девет месеци винарима исплатила седам милиона евра.
"Педесет једна винарија је добила новац за те такозване старт ап програме да крене. На гомили места где до сада није било винограда, а постоји и састав земљишта је такав да може да се подиже виноград и клима је таква", истиче министар пољопривреде Бранислав Недимовић.
У плану је проширење засада винограда, конкурисали су и за куповину нове опреме.
Коментари