Банкама се не сме забрањивати да улажу у Србију

Главни економиста Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Ерик Берглоф оценио је да развијене земље не смеју забрањивати својим банкама да улажу у огранке у Србији и другим балканским земљама.

"Изјаве владиних представника да неће дозволити својим банкама да средства шаљу у подружнице у другим земљама су веома опасне", казао је Берглоф за Би-Би-Си на српском језику.

Гувернер Централне банке Грчке упозорио је грчке комерцијалне банке да средства из владиног пакета помоћи вредног 28 милијарди евра не шаљу у филијале на Балкану.

Први човек ЕБРД осудио је такве најаве и истакао да су инвестиције страних банака веома важне за Србију "посебно због тога што су друге врсте инвестиција и извори кредита у региону пресушили".

Ерик Берглоф упозорава да би такве забране не само грчким банкама, већ и банкама других земаља, имале "катастрофалне последице" по Србију и да се такав сценарио мора избећи по сваку цену.

Србија можда и у рецесији

Европска банка за обнову и развој је 27. јануара снизила прогнозу привредног раста за Србију у 2009. са три на два процента, а Берглоф је рекао да су те прогнозе "засноване на томе да ће инвестиције страних банака постојати и убудуће".

"Ми у ЕБРД-у, заједно са другим међународним финансијским институцијама покушавамо да обезбедимо настављени доток оваквог капитала у земље као што је Србија, али и да осигурамо да те земље - домаћини страних банака, као што је Грчка, сарађују са земљама у којима њихове банке имају подружнице."

Главни економиста не искључује могућност да српска привреда у неком делу године буде у рецесији, али да се на годишњем нивоу ипак очекује раст упркос томе што је рецесија у великом делу света.

"У Србији и даље постоји висок ниво домаће тражње, али и раст извоза. Проблеми могу бити отежани извоз и пад директних страних инвестиција, којих је мање у целом региону."

Како је пренео Би-Би-Си, Берглоф је поздравио пакет за подстицај привреди који је влада Србије усвојила упркос стриктним ограничењима јавне потрошње на која се обавезала у преговорима са ММФ-ом.

На питање о разлозима пада вредности динара, он је казао да су "све валуте у региону под притиском".

"То је резултат пада тражње на глобалном нивоу и притиска на финансијски систем у региону. Последица је пад валута. Финансијска тржишта верују да привреде земаља региона у овој години неће добро проћи и зато продају балканске валуте, наводи Берглоф.