Масовни протести у Француској

Неколико десетина хиљада грађана окупило се данас у центру Париза, где су почеле демонстрације у оквиру генералног штрајка, организованог широм земље на позив француских синдиката, за одбрану радних места која су угрожена економском кризом.

Колона демонстраната формирана је на тргу Бастиља иза велике пароле са поруком: "Заједно суочени са кризом. Заштитимо радна места, куповну моћ и јавни сервис. Стоп отпуштању и за генерално повећање плата и пензија".

Осам синдиката подржало је штрајк који је одраз страха од незапослености и незадовољства владиним пакетом мера за стимулисање привреде, за који се нашироко мисли да заправо награђује банкаре и шпекуланте оптужене да су главни кривци за кризу.

Масовне демонстрације јутрос су организоване у Бордоу, Марсеју и Лиону, а широм Француске би током дана требало да буде организовано око 200 протеста.

Франсоа Шерек из синдиката ЦФДТ описао је протесте у око 200 градова као "највеће радничке скупове у посљедњих 20 година".

Бернар Тибол, шеф највећег француског синдиката ЦГТ тврди да је на улице изашло више од милион људи, како би показали неслагање са Саркозијевом десничарском Владом.

"Одбијамо да плаћамо због капиталистичке кризе", писало је на једном транспаренту у Лиону, где се окупило 25 до 30 хиљада људи, према подацима полиције и организатора.

Отежан саобраћај у Француској

У градском саобраћају у Паризу већина метро линија функционише уз велике застоје, а штрајкују и возачи аутобуса и таксисти.

Железничке линије у париској области и регионални возови посебно су погођени са само 35 одсто возова који саобраћају, саопштила је Француска железница.

Од среде увече ниједан национални или међународни воз није пуштен у саобраћај. Париски метро ради са око 75 одсто капацитета, а аутобус са 85 одсто.

Француска железница обезбедила је, међутим, да не буду погођени возови "Еуростар" и "Талис" који повезују Француску са Енглеском и Белгијом.

У ваздушном саобраћају 10 одсто летова на аеродрому "Шарл де Гол" ће бити отказани и 30 одсто на аеродрому "Орли".

Саобраћај није потпуно паралисан, захваљујући такозваном минималном сервису који су предузећа обавезна да организују према последњим изменама закона, донетим након што је председник Никола Саркози ступио на власт.

Талас незадовољства потреса Европу

Незадовољни грађани многих европских држва протестују због отпуштања, реорганизација предузећа и других последица светске економске кризе.

Фирме широм света праве спискове за отпуштање радника због тешке финансијске ситуације у којој су се нашле, а владе многих земаља суочавају се са великим изазовима. Прве политичке жртве су већ пале, нове се тек очекују.

Влада Исланда је пала пошто је земља практично банкротирала. После вишемесечних демонстрација, премијер Геир Харде био је приморан да поднесе оставку. Аналитичари, али и грађани страхују да ванредни избори неће ништа решити.

Председник републике поверио је мандат Социјалдемократској алијанси да формира нову коалициону владу и да без одлагања покуша да извуче земљу из економског ћорсокака.

Талас протеста због мера штедње које владе предузимају како би ублажиле удар финансијске кризе, захватио је и друге европске земље. Грађани Грчке, Бугарске, Литваније и Летоније незадовољство изражавају на демонстрацијама.

Незадовољни грчки земљорадници

После децембарских протеста анархиста, ђака и студената, већ десетак дана протестују и пољопривредници у Грчкој.

Блокиране су главне саобраћајнице и гранични прелази, а учесници протеста захтевају пореске олакшице и гарантоване, повољније цене својих производа. Власти су огорченим пољопривредницима понудили помоћ у висини од 500 милиона евра, али то засад није прихваћено.

Влада Грчке присиљена је да предузима мере штедње због успореног привредног раста. То је довело до повећања стопе незапослености, поготово међу младима од којих свакии пети сада тражи посао.

Под притиском демонстраната премијер Костас Караманлиспочетком месеца извршио је промене у Влади, али још није јасно да ли ће успети да избегне ванредне изборе јер протести још трају.

У Бугарској су грађани у последње време два пута протестовали испред Парламента тражећи брже економске и социјалне реформе, како би се ублажиле последице глобалне финансијске кризе.

Студенти, наставници, лекари и запослени у јавним службама затражили су од социјалистичке владе, на последњем окупљању испред зграде Парламента, да нешто хитно предузме или поднесе оставку.

Камењем на Парламент

Демонстрације потресају и Летонију после одлуке Владе да смањи плате како би добила међународну финансијску помоћ.

Више од 10.000 грађана незадовољство је изражавало испред Парламента, а после покушаја групе демонстраната да уђе у зграду, полиција је била присиљена да интервенише.

У суседној Литванији полиција је имала пуне руке посла када су грађани који протестују због смањења социјалних давања почели да гађају каменицама зграду Парламента. Више од 80 демонстраната завршило је у притвору, а 20 у болници.

Синдикати траже веће плате и очување радних места и најављују излазак на улице.

Економски стручњаци тврде да је ово само почетак, да најтеже тек долази.

Прво су се на удару нашле банке, а сада су на реду компаније које, због пада потражње, већ праве спискове за масовно отпуштање радника.