Ниже рате кредита

Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић изјавио је да је пад основне референтне каматне стопе на тржиштима ЕУ појевтинио кредите по којима се наше банке задужују, због чега су и рате које плаћају грађани у Србији мање.

Коментаришући обавештења банака, које су ових дана добили грађани, који имају кредите, да су им камате мање, Дугалић је РТС-у рекао да је добра вест - да су грађанима рате мање.

Пошто наше банке немају довољно свог потенцијала за одобравање кредита грађанима и привреди, принуђене су да се задужују у иностранству и камата по којој се задужују углавном се исказује кроз основну референтну каматну стопу на тржиштима ЕУ.

"Уколико та каматна стопа расте, онда поскупљује задуживање наших банака у иностранству, што се пренесе на кредите грађана, које имају у Србији и обрнуто", рекао је Дугалић и навео да је основна референтна каматна стопа на тржиштима ЕУ средином прошле године износила између 4,5 и пет и да је сада опала на између два и 2,5 процента.

Дугалић очекује стабилизацију девизног курса, што би, уз овакво кретања каматних стопа, допринело да месечно задужење које грађани плаћају не порасте у наредном периоду.

Чекови и потрошачки кредити 

Генерални секретар Удружења банака Србије је подсетио да је од 1. јула уведена мера по којој задужења по текућим рачунима улазе у укупну кредитну задуженост грађана, која може да буде 30 процената просечних примања, односно 50 процената, ако се користе стамбени кредити.

Пошто та мера није могла ретроактивно да делује, то се није односило на све који су имали већ одобрене позајмице све док не истекне уговор о коришћењу позајмица, а велики број таквих уговора је истекао и банке сада обнављују уговоре са својим клијентима, навео је Дугалић.

"Они који имају прекорачење преко 30 процената имаће извесне проблеме, дакле, вероватно ће имати тешкоће да добију нове позајмице", казао је он.

Дугалић је поручио да од банака треба користити оно што је најјефтиније, а један од начина је коришћење чекова, а други је коришћење кредита које банке дају, у које спадају и потрошачки.

Генерални секретар Удружења банака Србије је истакао да наши грађани још увек нису презадужени и да је њихова просечна задуженост око 576 евра, наводећи да у БиХ она износи око 900, у Бугарској 1.200, Румунији 1.300, Мађарској 3.000, а у Хрватској 3.700 евра.

Дугалић је рекао да запослени у банкама у Србији, када је реч о могућности отпуштања због светске финансијске кризе, засад нису угрожени и изразио наду да се то неће ни догодити.