Корист привреде од уласка у ЕУ

Док се чека да Влада одлучи када ће поднети званични захтев за кандидатуру, економисти и привредници наглашавају да је укључивање у Европску унију неминовност јер је то тржиште с којим Србија остварује више од половине укупне размене.

У процесу прилагођавања, биће гашења неких фирми, отпуштања радника, али ће корист за цело друштво бити већа јер чланство у Унији значи веће инвестиције и бољи стандард грађана.

По конкурентности, Србија је на 93. месту листе Светског економског форума. За конкуренцију у земљи оцена је још лошија - 131. место међу 133 рангиране земље.

Приступање Унији требало би да поправи те позиције, али неке би могло да погоди, на пример трговце.

"Наравно да то не представља проблем", тврди Милка Форцан. "Делта је већ више пута слала поруке колико је значајно отварање тржишта. Ми смо давно прерасли границе Србије, затвореност тржишта. Делта послује на 7-8 тржишта у региону", рекла је Форцан.

Економиста Дејан Ерић процењује да ће вероватно доћи до смањивања маржи.

"Мораће да смање цене због притиска међународне конкуренције али то је добро за потрошаче, а благодет ће осетити сви грађани Србије", наводи Ерић.

Раст цена

Ипак и грађани и привреда морају бити спремни на раст цена јер су оне сада од просечних у Европској унији ниже за 42 одсто, али и на јачање динара.

Очекивало се да ће и једнострана примена Прелазног споразума ојачати динар, али се то није догодило због светске кризе. Из истог разлога није повећан ни извоз, али је привреда ипак на добитку.

Татјана Динкић из Канцеларије за ЕУ интеграције наводи да је добит европских компанија од фебруара до октобра 60 милиона евра, а српских, од извоза, 300 милиона евра. "То значи да ми имамо 5 пута веће користи од европских компанија".

Лоша предузећа немају будућност у ЕУ. "ЕУ инсистира да уђемо што је могуће конкурентнији у Унију и помаже да успоставимо правила која ће омогућити добрима да остваре доходак, а не да се он троши на оне који не могу да зараде, а који онда добијају субвенције", објашњава економиста Михајло Црнобрња.

У претприступном периоду до 2014. године, Србија би годишње од Уније требало да добија 650 милиона евра, што подразумева већи раст бруто домаћег производа за 1,5 одсто и око 200 милиона евра из претприступних фондова.

У наредних пет година створила би се могућност за 250.000 нових радних места, веће зараде и пензије, али и свест да је радна недеља од само 40 сати прошлост.