Нуклеарни отпад напушта Србију

Влада Србије узеће кредит од 25 милиона долара, како би обезбедила средства за финансирање новоформираног Јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије".

Посао предузећа јесте брига о нуклеарној безбедности, заштити од зрачења и чувању радиоактивног отпада, што је до сада радио Институт за нуклеарне науке "Винча".

Ових дана, почело је препакивање истрошеног радиоактивног горива које због дугог стајања у базенима у склопу нуклеарног реактора у "Винчи" преставља све већу опасност.

Оно ће специјалним контејнерима бити пребачено у Русију. То је први и најважнији посао Јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије".

"Око 11 милиона долара биће пребачено на рачун међународне агенције за атомску енергију током 2010. године на основу међународног споразума који су потписани у овој години. Остатак средстава биће потрошен на опрему, технологију, рад људи везан за пратеће активности за реализацију тог пројекта", каже Радојица Пешић, директор ЈП "Нуклеарни објекти Србије".

Део трошкова за посао, договорен пре пет година, покривају Русија, Америка, Чешка и Међународна агенција за атомску енергију. Како у Србији за то нису била обезбеђена средства из буџета, а Институт Винча одлучио да не узима кредит, држава је формирала Јавно предузеће и задужила се 25 милиона долара.

"Беспотребно се троше паре на још једно ново јавно предузеће. Изгубило се много времена, јер је одмах могло да се уради тако да влада узме кредит као што ће сад узети", каже Драган Алавантић, члан УО Института "Винча".

"Свуда у свету имате или агенције или јавно предузеће који се брину што није само наука већ и нуклеарни отпад и нуклеарне технологије", каже Алавантић.

"Приоритет је декомисија, а сви људи који су радили на декомисији раније раде и никакве стручне промене није било", рекла је Уранија Козмидис Лубурић, председник УО "Нуклеарни објекти Србије".

Нови хангар у Винчи

Да се у том послу ипак могло проћи јефтиније, сматра и стручњак за нуклеарну енергију Јасмина Вујић јер се, како каже, о измештању истрошеног нуклеарног горива требало преговарати када и о скупоценом свежем уранијумском гориву, које је у Русију враћено 2002. године.

"Ми смо у оквиру тих договора могли да прођемо много јефтиније и да добијемо ниско обогаћено гориво и наставимо рад реактора", каже Вујић.

Од осам стотина запослених у Нуклеарном институту "Винча", у Јавно предузеће "Нуклеарни објекти Србије" прешло је више од стотину, углавном инжењера и техничара.

Јован Недељковић, директор Института за нуклеарне науке Винча каже да "научни део којим се Винча бави остаје ту где јесте".

У "Винчи" је направљен нови хангар, у коме ће нискорадиоактивни и средњерадиоактивни отпад бити чуван на много сигурнији начин и који ће, како тврде, бити најсавременије место за одлагање нуклеарног отпада на Балкану.

Две и по тоне истрошеног озраченог нуклеарног горива које се у Винчи налази већ деценијама, како тврде надлежни и у Институту Винча и у предузећу Нуклеарни објекти Србије, биће измештено у Русију до краја 2010 годинe.