Смањени трошкови стечаја

Нови закон о стечају, који је јуче усвојен у Скупштини Србије, требало би да уведе ред у пословању привреде и учини је ефикасном.

Када би се поштовао закон, све неликвидне фирме, које не исплаћују плате радницима, биле би у стечају.

У овом тренутку, око 700 предузећа испуњава све услове за улазак у стечај, али се он не покреће. Још око 60 хиљада фирми има блокиране рачуне, и оне су кандидати за стечај.

Свакодневни штрајкови незадовољних радника широм Србије последица су пре свега, лошег вођења фирми.

Да је у неликвидна предузећа на време уведен стечај, протеста радника не би било, или би макар штета која им је нанета била мања, кажу у Трговинском суду.

И постојећи закон о стечају је имао решења за такве ситуације, али су у новом она још боља.

У првом плану више није само намиривање поверилаца, већ и опстанак предузећа.

Стечаја са припремљеном реорганизацијом

Отуд и најважнија новина, стечај са унапред припремљеном реорганизацијом. Стечајни дужник прави план опоравка и нуди га повериоцима. Ако трговински суд тај план одобри, стечај се обуставља.

Стево Ћурановић, председник Трговинског суда у Београду каже да је у тој ситуацији "фирма и даље фактички жива, али под новим условима, које диктирају и повериоци и стечајни дужник".

Уколико се план реорганизације ипак не поштује, повериоци могу да траже увођење стечаја.

Што се пре уђе у стечај веће су шансе да се намире потраживања, али и да се предузеће опорави. Ако се закасни, решења нема, па следи банкрот.

Високи трошкови покретања стечајног поступка били су чест разлог да се од њега одустане.

Сада су смањени, а по окончању стечаја, прво ће бити исплаћен онај ко је покренуо стечај, и то из стечајне масе.

Листа разлога за увођење стечаја је проширена, па се његово увођење може тражити и за предузећа која су у блокади више од 30 дана.

Тадић: Власници имају социјалну одговорност

Председник Србије је истакао да они који у Србији тражећи решење својих проблема блокирају железничке пруге, имају право да се боре за оно што су зарадили, али не и да тиме спречавају друге да зарађују.

"Није идеја да зарађујете своју плату тако што ћете другима ускратити право на плату. Власници предузећа имају посебну социјалну одговорност. Они који не показују социјалну одговорност нису ни заслужили да буду власници предузећа, а држава има обавезу да их присили да исплате плате", рекао је Тадић.

Држава, како је председник објаснио, не може издвајањима из буџета једнократно решавати проблеме свих социјално угрожених грађана, али проблеме оних којима је најтеже, дугорочно решава инвестирајући у развој и инфраструктуру.

"Свака инвестиција и задужење који обезбеђују развој су морални и оправдани", закључио је Тадић.