Бизнис форум у Дубровнику, Србија потписала нове споразуме са Кином

Пекинг је пре осам година донео одлуку да појача присуство у Европи кроз пројекат "Један појас, један пут". У тој иницијативи учествује и Србија, највише кроз пројекте у инфраструктури и енергетици.

Вредност пројеката које Кина реализује у Србији је десет милијарди евра.

Oбраћајући се на отварању форума, председница Владе Ана Брнабић рекла је да је Србија и даље на врху листе земаља с највећим бројем заједничких реализованих и уговорених пројеката у области инфраструктуре с Кином.

Истакла је да је "у оквиру овог формата" Србија препознатљива по капиталним инфраструктурним пројектима и заинтересована је и за јачање сарадње, пре свега у областима дигитализације, иновација и образовања.

Србије је такође заинтересована за сарадњу у области пољопривреде, посебно извоза јагњећег и говеђег меса, и млека и млечних производа, из земаља централне и источне Европе у Кину, рекла је српска премијерка.

Премијерка је искористила прилику и да изрази захвалност кинеској страни поводом две нове велике инвестиције у Србији: инвестиције компаније "Циђин" у РТБ "Бор" (1,26 милијарди долара) и инвестиције компаније "Шандонг Линглонг" у Зрењанину (800 милиона евра), које ће, како је рекла, несумњиво представљати важан део српске економије у будућности.

"Кина гради нове финансијске механизме у циљу просперитета на глобалном плану, попут Азијске инфраструктурне инвестиционе банке, и задовољство ми је да кажем да је Борд гувернера ове банке одобрио пријем Србије у чланство, чиме смо постали део заједнице која сада броји 93 земље", истакла је Ана Брнабић.

Према њеним речима, од претходног Самита у Софији, Србија је отворила Културни центар у Пекингу, а ускоро се очекује и отварање Кинеског културног центра у Београду.

"Све у свему, чини ми се да смо за осам година, од првог самита у Варшави, постигли много, али такође, и да нас прави резултати ове сарадње тек очекују", оценила је премијерка.

Такође, нагласила је спремност Србије, као земље кандидата за чланство у Европској унији, да у складу са својим могућностима, пружи максималан допринос даљем јачању стратешког партнерства Кине и ЕУ.

Напоменула је да ће председник Александар Вучић представљати Србију на форуму који ће се крајем априла одржати у Пекингу.

Брнабићева је, честитајући 70. годишњицу од оснивања НР Кине, која се обележава ове године, истакла да су данас сви сведоци развоја и напретка Кине у различитим областима и да су то добре вести за све.

Такође, изразила је задовољство због пуноправног укључивања Грчке у овај формат сарадње и пожелела тој земљи добродошлицу.

Михајловић: Потврда сарадње Србије и Кине

У Дубровнику су потписани нови споразуми Кине и Србије, два у области инфраструктуре.

Министарка инфраструктуре Зорана Михајловић рекла је раније данас за РТС да ће бити потписан један меморандум који се односи на деоницу између Новог Београда и Сурчина.

"Та деоница је фалила да бисмо могли да користимо ефикасно пут Обреновац–Прељина. Очекујем да се у наредних месец дана потпише и комерцијални уговор за ту деоницу", истакла је Михајловићева.

Додала је да ће се оквирно разговарати и о новом меморандуму о деоници ка Црној Гори Пожега–Бољаре.

"Дубровник је потврда сарадње Србије и Кине. Сви максимално говоре о транспорту и везама са регионом. Ми смо интензивирали односе са Кином, нарочито када је реч о инфраструктури. Причамо и о новим начинима финансирања, покушавамо да нађемо нове облике сарадње", напоменула је Михајловићева.

На маргинама самита одржани су састанци премијерке и представника више значајних кинеских компанија које послују у Србији.

Уочи самита председница Владе разговарала је се кинеским премијером Ли Кећангом и најавила да ће укупне кинеске инвестиције у Србији бити десет милијарди евра.

На састанку је потврђена и политичка сарадња и подршка Кине суверенитету Србије.

Иницијатива "16 + 1" успостављена је 2012. године с циљем да се промовишу пословна и инвестициона сарадња између Кине и 16 земаља централне и источне Европе – Србије, Бугарске, Албаније, БиХ, Хрватске, Чешке Републике, Естоније, Мађарске, Летоније, Литваније, Црне Горе, Северне Македоније, Румуније, Словачке и Словеније. 

Од данас ће се иницијатива звати "17 + 1" пошто јој се придружила и Грчка.