Мало органске хране

У свету се повећава производња органске хране, јер је потрошачи више траже од оне произведене на традиционалан начин.

Зато су у односу на пре десетак година и европски фармери за готово трећину повећали површине на којима се производи храна без употребе хемије.

У Србији, према незваничним подацима, на само 0,3 одсто обрадивих површина 400 пољопривредника производи храну без употребе хемије.

За сада 46 земљорадника у Србији имају сертификате за производњу органске хране.

Један од оних са највећим искуством у том послу, од 1989. године јесте Андрија Возар из Кисача код Новог Сада.

На 17 хектара, узгаја 50 врста поврћа. Њиве је оградио тампон зонама, да би усеве сачувао од утицаја хемијских препарата са суседних парцела.

Андрија Возар каже да усеве штити разним биљним чајевима који су дозвољени и налазе се на табели Министарства пољопривреде.

"Поврће је сертификовано, нема вештачког ђубрива и  употребе хемије, ничега што би угрозило људско здравље. Усеви се штите разним биљним чајевима који су дозвољени и налазе се на табели Министрства пољопривреде", рекао је Возар.

Сваког дана, на новосадским пијацама прода се једна тона органског поврћа, које је 30-40 одсто скупље од оног произведеног на уобичајен начин.

Према званичним подацима Министрства пољоприврде органском производњом хране обухваћено је око 500 хектара, незванично то је четири и по хиљаде хектара.

У Европи, Италија је највећи произвођач органске хране, на милион и сто хиљада хектара. Шпанија такве биљке гаји на 900 хиљада хектара, а Немачка на 800 хиљада.

Национално удружење уводи ред у органску производњу хране

Да би се увео ред у органску производњу хране у Србији, крајем маја основано је Национално удружење.

Нада Мишковић, из Националног удружења каже да је циљ овог удружења да се обезбеди све оно што би сељаку помогло да јефтиније производи оно што жели.

"Циљ удружења је да се сељаку обезбеди јефтинија сертификација, заштитна средства, семе и све оно да он може јефтиније и безбедно да производи оно што жели"

Производњу органске хране контролише десетак стручних организација, чији контролори, најчешће у име страних купаца, надгледају производњу на имањима сељака.

Услуге наплаћују 50 до 150 евра по хектару. Аустријске фармере, на пример, то кошта десетак пута мање.

Мирјана Милошевић из Министарства пољопривреде каже да постоје средства која је обезбедила словачка влада за увођење система институционалног и законодавног оквира у органску производњу хране.

"Словачка влада је обезбедила срдства за увођење система институционалног и законодавног оквира у органску производњу хране. То је потребно из тог разлога што Србија нема организовану производњу, нема организованог система и производи органску храну на свега 0.3 одсто обрадивих површина" рекла је Милошевићева.

Словачка влада наменила је 300 хиљада евра својим стручњацима који ће у нашој земљи поставити систем производње органске хране, прилагођен прописима Европске уније.