Без нуклеарки у Србији

Сваки трећи киловат сат струје у Европи добија се из нуклеарки. И док се у свету окрећу градњи нуклеарних електрана, у Србији су забрањене мораторијумом. Међутим, та тема је поново испливала у јавност после изјаве руског амбасадора Александра Конузина, да је Русија спремна да изгради нуклеарну електрану у нашој земљи и да се о томе разговорало на највишем нивоу

У Влади Србије су категорични - градње нуклеарки нема. Мораторијум о забрани градње нуклеарки датира из 1989. године. Иако стручњаци сматрају да је тај пропис застарео јер га је донела друга држава, министар енергетике не види никакву могућност за градњу нуклеарне електране.

"Заиста нисам интегрално видео и чуо изјаву господина Конузина и са том изјавом нема потребе да полемишем. Према стратегији о енергетици, до 2015. године није педвиђена изградња нуклеарних централа у Србији", навео је министар енергетике Петар Шкундрић.

Према Шкундрићевим речима, сагласно мораторијијуму који постоји, Министарство рударства и енергетике није предузимало никакве радње у смислу планирања пројектовања или изградње нуклеарних централа.

Две милијарде евра за изградњу

Изградња нуклеарки је скупа, па земље све чешће улазе заједнички у тај посао. Изградња једне од 650 мегавати кошта две милијарде евра.

Јасмина Вујић, професор Универзитета Беркли каже да је упозната са незваничном идејом руских стручњака о градњи нуклеарних централа на Балкану.

"Идеја је била да се регионално, уствари читав Балкански регион договори и да се нуклеарке граде рецимо у Бугарској или Мађарској, да сви учествују у изградњи, а касније ту енергију заједнички користе", рекла је Вујићева.

Како је навела, немачка копанија "Симес" потписала је уговоре са Русијом да заједно крену у градњу нуклеарки.

"Мислим да је то изванредно и ми би требало да у оквиру тога обновимо програм на факултетима који је био укинут и у Институту Винча, да задржимо кадрове, опрему и реакторе за тренинг будућих генерација", рекла је Вујићева.

Људски фактор узрок нуклеарне несреће 

Научници у земљи кажу да у тој области много заостајемо за светом јер нема стручног кадра. Истичу и да је страх грађана од нуклеарки оправдан, иако статистика показује да је људски фактор увек узрок нуклеарне несреће.

"Познато је да је нуклеарна енергија у својој историји донела много мање жртава него други извори енергије, поготово хидроелектране које су у три велике катастрофе, Индији, Бразилу и Италији однеле на десетине људских жртава у једној секунди", рекао је научник Института Винча Илија Плећаш.

Према речима Плећаша, нуклеарна технологија је тако далеко отишла да осим љуског фактора не постоји други начин заказивања и увек је људски фактор тај који је крив.

Влада и мишљење да је свеједно да ли Србија има нуклеарку или не, јер је окружена са око 20 нуклеарних реактора удаљених до 500 километара.

Само Бугарска и Мађарска имају по четири нуклеарна реактора, Словенија и Хрватска по један у Кршком.

У свету нуклеарне електране покривају 16 одсто потреба за струјом. Највише су заступљене у Литванији, чак 80 одсто, а за њом је одмах Француска. Кина неће дуго задржати последње место јер гради 12 нуклеарних електрана.