"Јужни ток" још у игри?

Званична Будимпешта најављује да ће о "Јужном току" одржати консултације са Европском комисијом и Бугарском. Потврдили су и да се преговара о мањем капацитету од првобитно планиране 63 милијарде кубика гаса годишње.

"Договор Русије, Мађарске и Србије о градњи макар и делимично 'Јужног тока' за потребе тих земља је јако добра вест, из разлога што се треба окренути према сигурном проблему ако 2019. буду престале испоруке преко Украјине, Србија би онда била у незгодној ситуацији", каже Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије.

Бивши дипломата Срећко Ђукић каже да најављени разговори за Србију имају велики значај јер Србија улази у игру.

"До сада су били разговори између Бугарске, Грчке и Русије, а ако Србија у тим преговорима не учествује, тај гасовод врло лако може да оде преко Румуније", напомиње Ђукић. 

О пројекту се поново говори, а на путу његове реализације је и једна препрека. 

"То пре свега зависи од Русије и од Европске уније да ли ће дати сагласност. Дакле, имајући у виду чињеницу да је Мађарска чланица ЕУ, њен захтев ће свакако бити саслушан и видећемо шта ће бити", истиче Горан Николић из Института за европске студије.

Научник за енергетику и безбедност из Италије Фабио Индео каже да је геополитичко енергетско надметање Европске уније и Русије једна од главних тема, с обзиром на важност енергетске безбедности у глобалној економији.

"Како би смањила зависност од руског гаса, Европска унија трага за алтернативним правцима снабдевања, а истовремено и Русија тражи нова тржишта у Азији", напомиње Индео. 

У југоисточној Европи у току је градња два гасовода: "Турски ток" је руско-турски пројекат, а иза "Јужног гасног коридора", који чине гасоводи ТАНАП И ТАП, стоји Европска унија. Србија, за сада, не може рачунати на гас из тих праваца.