Позитивни трендови српскe привредe

Српска привреда за прва три месеца остварила је раст од 1,2 одсто, а укупно планирани раст економије за ову годину је три процента.

Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић каже да тренутно имају податке за раст БДП-а за први квартал, за индустријску производњу, извоз и друге економске показатеље за четири месеца, а што се тиче реализације буџета – за пет месеци.

"То све заједно показује позитивне трендове. Ако говоримо о индустријској производњи имамо једну врло јако изражену конјуктуру. Имамо раст тражње пре свега на извозној страни, врло јаку лепезу раста извоза када је у питању прерађивачка индустрија, пољопривредни производи, рударство – укупан раст 11,8 за прва четири месеца. Прерађивачка индустрија бележи раст од 5,5 одсто за тај период", рекао је Ковачевић гостујући у Дневнику РТС-а.

На статистику је утицао и календар – мање радних дана у априлу.

"То је смањило индекс у априлу, али то ће се 'испеглати' у мају јер постоје врло позитивни и снажни трендови и они се шире по гранама и областима индустријске производње – од прехрамбене индустрије преко производње коже и обуће до моторних возила, тј. аутомобила, металске производње", објашњава Ковачевић.

Директор Завода истиче да је позитивним бројкама допринела смедеревска Железара која иде ка производњи од два милиона тона и активирала је обе високе пећи. Расте и производња моторних возила, као и извоз возила у чему велики удео има "Фијат". "У хемијској индустрији видимо опоравак Петрохемије, фармацеутика такође напредује, производња коже и обуће", каже Ковачевић.

На почетку године забележена је смањена производња у енергетици и рударству.

"Од априла су и ту трендови позитивни, био је спрегнут ланац узрока који су произвели пад у рударству и енергетици у прва два месеца, најпре су то били климатски услови, па хидролошки за хидроенергију, па још инцидентних догађаја попут клизишта. У априлу се види раст и у мају се он наставља. Имам податке шта се дешава у ЕПС-у и угљенокопима, имаћемо раст и тај тренд ће се наставити у остатку године", рекао је Ковачевић.

У буџету је забележен суфицит од 12 милијарди динара, иако је био предвиђан дефицит од 58 милијарди.

"То је за 70 милијарди бољи резултат. Неочекивано је с аспекта плана, а с друге – у позитивном смислу је давно превазиђена пројекција из стендбај аранжмана са ММФ-ом. Консолидација иде брже и ту се уштедело и на времену", рекао је Ковачевић.

Највећи изазови су, сматра, у енергетици како би се компензовали резултати с почетка године, а тренутни трендови су позитивни.

"Мора да се ради интензивније и зато што се стварају основе за одрживи и дугорочни раст који је важан и са аспекта одживости фискалне консолидације", закључио је Ковачевић.