Лекције за предузетнике – како отплатити кредите

За банкаре је најважније да им клијенти враћају кредите уз камату. Али, ако нема довољно клијената, ваља их обучити – као у школи. У Центру за иновације Нове љубљанске банке обуку за вођење нових фирми прошло је 10.000 предузетника. Ако их нема довољно у Словенији, има их у региону.

У Словенији чак 50 до 70 одсто новопечених бизнисмена не преживи прву годину па су самим тим они и најризичнији за банке. Зато су у Новој љубљанској банци основали "комјунити концепт" где ће се сви предузетници региона удружити како би продужили тај рок трајања фирми.

"То нам је стратешки веома битно и видимо то као потенцијал, а сад имамо овај центар иновативног предузетништва у Љубљани. Видимо потенцијал за раст, поготово у стамбеним кредитима, предузетници праве свој посао и ми их пратимо. Видимо и потенцијал у туризму а посебно у Београду видимо потенцијал за агробизнис", истиче директорка у НЛБ банци за регион Јана Бенчина Хенигман.

Потенцијал, дакле, постоји, али и тражња за кредитима становништва може се анализирати од земље до земље. Грађани Словеније су у региону највише задужени – са око четири просечне зараде. У Босни и Херцеговини са 2,7, Срби са две и по, а Македонци са три плате.

Али, и када упоређујемо штедњу, богатство сваке земље утиче и на тражњу за кредитима. Тако је Словенија са више од 8.000 евра штедње по становнику далеко изнад житеља Босне и Херцеговине, Србије, Македоније. Банкари зато предвиђају да ће у наредне три године број запослених само у НЛБ банци бити смањен за 20 одсто.

"Просечни клијент дође у банку два пута годишње, док на мобилном телефону млади људи посећују мобилну банку пет до десет пута", рекао је саветник НЛБ банке Дарко Јурић.

Иновације, регионално повезивање и лична иницијатива – тако изгледа банкарство будућности за мале клијенте. Неко рече да дете више неће слати у школу и да треба да учи само енглески и рад на компјутеру. Ипак производња никада не излази из моде уколико је производ конкурентан.