Бриге малинара због последица оштре зиме

Са 50 ари Ненад Атанасијевић из села Грдовићи је претходних година имао принос од око 15 тона малине. Доласком пролећа показало се да су ниске температуре и оштра зима угрозиле његов воћњак.

"Ја се бавим воћарством и малином више од 30 година. Не сећам се овакве године. Ја сам чист пољопривредник, живим само од малине. Нас, чисте пољопривреднике, ово је највише погодило, а не ове што раде повремено", каже Атанасијевић.

Стручњаци кажу да измрзавање малине зависи од многих фактора, али је адекватна заштита најбоља превенција.

"Уколико нисмо користили оптималне норме азотних ђубрива и не у право време, у том случају доћи ће до ситуације да нам се изданци за наредну годину неће правилно припремити за предстојећи зимски период, односно неће се одрвенети, неће сазрети како бисмо то у струци рекли", објашњава Жаклина Караклајић Стајић из Института за воћарство у Чачку.

Председник земљорадничке задруге "Агро еко воће" у Ариљу Божо Јоковић каже да је примењивао све агротехничке мере, по препоруци стручњака. Иако се сорта малине виламет прилагодила нашим климатским условима, против природе се ипак не може.

"Цена не може надоместити улог, произвођачи су се много задужили, уложили су у репроматеријал и радну снагу. Питање је шта ће се извадити из свега тога. Ових дана имамо најаву за аконтну цену малине од 100 динара. Мислим да цена је смешна", рекао је Јоковић.

На цену ће сигурно утицати ситуација на светском тржишту. Можда је зато време да произвођачи пронађу пут до домаћих купаца, који су принуђени да замрзнуту малину, када је има у трговинама, плаћају и више од 700 динара по килограму.